Један од најпознатијих митова о овом човеку је свакако онај о лопати. Наводно је друг Тито, могуће када је Алији уручиван орден Јунак социјалистичког рада, упитао рудара треба ли му штогод. Скромни Сиротановић је одговорио: “Већа лопата”.
Сигурно није било лако најбољи радник у земљи радника и симбол прегалаштва класе која “помера мора и планине” у изградњи новог, социјалистичког друштва. Ипак, управо та част запала је овом човеку – рудару Алији Сиротановићу.
Сиротановић, родом из Трторића код Брезе у Босни и Херцеговини, постао је јунак социјализма пошто је 24. јула 1949. године оборио светски рекорд у копању угља, ископавши са својом бригадом 152 тоне за осам сати рада, чиме је претходни, совјетски рекорд пребацио чак за 50 тона.
Фото: Профимедиа
Наиме, после Другог свјетског рата у земљама социјализма на иницијативу СССР-а су покренуте акције обарања рекорда у производњи – копању угља, грађењу кућа, кошењу траве… Идеја акције је била мотивација радника у поновној изградњи земље. Пропагандне слике које су ишле уз то и из земаља у Западни свет, биле су пропратни, али незанемарљив детаљ.
Своје рекордере већ су имали Руси и Пољаци, па се и у Југославији приступило решавању овог “питања”.
Прочитајте још
На саветовању са стручним особљем рудника и копачима, наводно је управо рудар Алија Сиротановић предложио да се његовој бригади омогући рад на три радилишта и обећао да ће премашити рекорд чувеног совјетског рудара Алексеја Стаханова. Предлог је прихваћен, а Алијина бригада је већ сутрадан оборила рекорд. Југославија је била у екстази.
Јама у којој је рекорд срушен позната је као Ров војводе Путника.
Због овог подвига Алија је одликован четвртим по важности орденом у ФНРЈ/СФРЈ – Јунак социјалистичког рада. Штампа је нашироко и надугачко писала о овом подвигу, а Алија је постао јунак легенди које се и данас препричавају.
Тражио је само већу лопату
Свашта се прича о овом вредном човеку, и данас је тешко разликовати стварност од мита. Алија је наводно одбио стан већ је инсистирао да он буде додељен радницима који нису имали дом. Слично, када је од Тита добио да бира “аутомобил по жељи” тражио је “фићу”.
Ипак, један од најпознатијих митова о овом човеку је свакако онај о лопати. Наводно је друг Тито, могуће када је Алији уручиван орден Јунак социјалистичког рада, упитао рудара треба ли му штогод. Скромни Сиротановић је одговорио: “Већа лопата”.
Прича кажа да је касније за њега направљена специјална, већа лопата како би могао више да захвати! У стварности, Алија Сиротановић уопште није радио са лопатом. Он је био копач и његова алатка је била пнеуматска бушилица, а радио је са две у исто време. Ипак, легенда или не, за велику лопату у Босни и данас кажу “сиротановићка”.
Највеће признање Алија је добио 1987. године када се његов лик појавио на новчаници од 20.000 динара. Част није дуго потрајала јер је новчаница убрзо повучена у монетарној реформи Анта Марковића. По Сиротановићу носи име улица у његовом родном селу, а у кругу рудника мрког угља “Бреза” у коме је провео радни век подигнута је биста. Група “Забрањено пушење” посветила му је песму “Срце, руке и лопата”.
А после…
Осим Алије Сиротановића рударским послом бавила су се и сва шесторица његове браће, као и највећи део братића. Један од њих, Ариф Сиротановић пре неколико година основао је у знак сећања на свог стрица и све пожртвоване рударе Удружење грађана “Алија Сиротановић и његови коморати”.
Алија је цео радни век провео у истом статусу – рудар-бригадир. Пензионисао се средином седамдесетих и остатак живота живео од своје скромне пензије, кажу, у сиромаштву.
Алија Сиротановић склопио је своје поштене, радничке руке 13. маја 1990. године симболично, тик пред распад државе чији је симбол био.
(Курир.рс)
БОНУС ВИДЕО:
