Он је потицао из угледне београдске породице и био је унук брата Николе Узуновића, српског политичара који је у два наврата био је председник Владе Краљевине Југославије.
Танасије је потомак једне од најугледнијих предратних породица, са девет елитних кућа, којој је све отето. Селио се чак 32 пута док није добио свој стан.

Фото: В. Данилов
Танасије Узуновић дубоко држи до традиције, а његово порекло, као и његова породица, на један метафоричан начин симболизују историју ове, често злосрећне државе, и њеног престоног града.
Првом амбасадору Сједињених Америчких Држава у новој, послератној Југославији Џорџу Алену била је понуђена резиденција на Дедињу, у Ужичкој улици, коју је овај уљудно прихватио. После неког времена, Ален је као прави дипломата и пристојан човек видео да у баштенској кућици у оквиру плаца у којем се налази његова резиденција живи једна породица. Радознали дипломата отишао је и закуцао на врата. Представио се, и како то ред налаже пружио руку човеку, којег је, узгред, упитао зашто живи ту.
Прочитајте још

Фото: Википедија
Овај му није одговорио на пружену руку срдачним рукохватом. На запрепашћени поглед дипломате, мирно је одговорио: „Живим овде, зато што ви живите у мојој кући.“
Испоставило се да се Ален обратио Николи Узуновићу, човеку који је у девет предратних сазива Владе Краљевине Југославије био министар, а у шест премијер.
- Прво се Јосип Броз „залепио“ за кућу мога деда-стрица Николе - почиње причу за „Новости“ Танасије Узуновић. - Споља је кућа изгледала упечатљиво, али изнутра није било слика ни раскоши, па га је то разочарало. Будући да је Никола имао министарску плату, а био је скроман и поштен човек, од тог новца није могло да се направи чудо.

Фото: М. Лабудовић
Танасије Узуновић је за Новости једном приликом испричао порекло капитала своје породице. Два преживела брата Узуновића имала су око 150 хектара земље у месту Дражевац, и да би Никола направио кућу, договорено је да узме хипотеку на ту земљу.
- Када је мој отац Благоје, иначе школовани агроном, покушао пре рата на тој земљи да прави оборе за узгој стоке по светским мерилима, деда га је спречио - сећа се ове приче Танасије. - Говорио му је да је бесмислено да то ради на земљи коју оптерећује хипотека. Деда Никола је имао пара да направи кућу, али не и да је опреми.

Фото: АТА имагес
Породица Узуновић је пре Другог светског рата имала девет кућа у Београду. Uzunnović је тврдио да је памтио само оне највеће, и то ону зграду која је сада резиденција амбасадора САД, „Деванку“ у Улици краља Милана 21 и велику зграду у Нушићевој 20.
- Остале више и не памтим, знам да су неке срушене у бомбардовањима током рата.