On je poticao iz ugledne beogradske porodice i bio je unuk brata Nikole Uzunovića, srpskog političara koji je u dva navrata bio je predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije.
Tanasije je potomak jedne od najuglednijih predratnih porodica, sa devet elitnih kuća, kojoj je sve oteto. Selio se čak 32 puta dok nije dobio svoj stan.
Foto: V. Danilov
Tanasije Uzunović duboko drži do tradicije, a njegovo poreklo, kao i njegova porodica, na jedan metaforičan način simbolizuju istoriju ove, često zlosrećne države, i njenog prestonog grada.
Prvom ambasadoru Sjedinjenih Američkih Država u novoj, posleratnoj Jugoslaviji DŽordžu Alenu bila je ponuđena rezidencija na Dedinju, u Užičkoj ulici, koju je ovaj uljudno prihvatio. Posle nekog vremena, Alen je kao pravi diplomata i pristojan čovek video da u baštenskoj kućici u okviru placa u kojem se nalazi njegova rezidencija živi jedna porodica. Radoznali diplomata otišao je i zakucao na vrata. Predstavio se, i kako to red nalaže pružio ruku čoveku, kojeg je, uzgred, upitao zašto živi tu.
Pročitajte još
Foto: Vikipedija
Ovaj mu nije odgovorio na pruženu ruku srdačnim rukohvatom. Na zaprepašćeni pogled diplomate, mirno je odgovorio: „Živim ovde, zato što vi živite u mojoj kući.“
Ispostavilo se da se Alen obratio Nikoli Uzunoviću, čoveku koji je u devet predratnih saziva Vlade Kraljevine Jugoslavije bio ministar, a u šest premijer.
- Prvo se Josip Broz „zalepio“ za kuću moga deda-strica Nikole - počinje priču za „Novosti“ Tanasije Uzunović. - Spolja je kuća izgledala upečatljivo, ali iznutra nije bilo slika ni raskoši, pa ga je to razočaralo. Budući da je Nikola imao ministarsku platu, a bio je skroman i pošten čovek, od tog novca nije moglo da se napravi čudo.
Foto: M. Labudović
Tanasije Uzunović je za Novosti jednom prilikom ispričao poreklo kapitala svoje porodice. Dva preživela brata Uzunovića imala su oko 150 hektara zemlje u mestu Draževac, i da bi Nikola napravio kuću, dogovoreno je da uzme hipoteku na tu zemlju.
- Kada je moj otac Blagoje, inače školovani agronom, pokušao pre rata na toj zemlji da pravi obore za uzgoj stoke po svetskim merilima, deda ga je sprečio - seća se ove priče Tanasije. - Govorio mu je da je besmisleno da to radi na zemlji koju opterećuje hipoteka. Deda Nikola je imao para da napravi kuću, ali ne i da je opremi.
Foto: ATA images
Porodica Uzunović je pre Drugog svetskog rata imala devet kuća u Beogradu. Uzunnović je tvrdio da je pamtio samo one najveće, i to onu zgradu koja je sada rezidencija ambasadora SAD, „Devanku“ u Ulici kralja Milana 21 i veliku zgradu u Nušićevoj 20.
- Ostale više i ne pamtim, znam da su neke srušene u bombardovanjima tokom rata.
BONUS VIDEO:
