- Свакодневно у наше храмове, цркве, манастире, долазе људи, наши верници, грешници, исповедају се и траже лека своме срцу и својој души. Исповедају разне грехове које носе у својој души, своме срцу као трње, као бол, као кајање, а онда налазе утеху пред свештеником где их на невидљив начин на своје груди привија наш нежни Отац небески Господ Христос који је дошао и узео грехе наше и спасао нас од греха и смрти. Исповеда се, дакле, све да се олакша души - каже свештеник Љуба Ранковић.
Он каже да, ипак, поједини верници пред свештенством раде нешто што није по хришћанским начелима.
Прочитајте још
- Међутим, има један ружан обичај, да неки исповедају нешто што није хришћанско и што нипошто и никада не треба рећи, нити на исповести изговорити, а то се две речи: "Нисам грешан" или "Нисам грешна". "Па ето оче, нисам грешна, нисам убила, нисам убио, нисам украо..." и тако редом. Никад, никад, никад то не говорите. Реците увек: "Ја сам најгрешнији, најгрешнија. Господе, буди милостив према мени грешноме. Амин" - закључио је свештеник Љуба у свом видеу.
БОНУС ВИДЕО:
