Снежана Ђуришић каже да се својевремено борила са депресијом, а све након што је имала велики губитак у породици. Она тврди да јој је губитак супруга врло тешко пао, па је морала чак да потражи стручну помоћ.
Фото: АТА имагес
- За себе у својој глави ја нисам имала ту дијагнозу, али сам видела да нешто није уреду, јер ми је одговарала самоћа. Сметала су ми чак и моја деца и свако ко борави у кући више од пола сата. Одлазила сам да радим и брзо се враћала кући само да будем сама. Гледала сам серије и играла игрице, само да будем сама – каже Снежана Ђуришић.
Фото: АТА имагес/А. Ахел
Певачица тврди да јој је губитак брата врло тешко пао, а десио се у низу трагедија.
- Изгубила сам брата, па супруга, па оца. Губитак супруга је био веома суров и то мирење са немоћи коју човек има… Ја сам и борац и активна и спретна, и све што пожелим завршим и сада сам после 36 година остала без свог супружника. Имао је инфаркт. Само је било питање, како то може да га више нема. Та немоћ је мене одвела у депресију. Цео живот се на мене сручио. Годину дана нисам могла да не заплачем на помен имена мог мужа. Знала сам да док то не прође да не треба да идем негде. Онда сам се са једном колегиницом чула, која је имала исту ситуцију и она ме је упутила на духовника. Узела сам све те податке и тек после месец дана када ме је ухватио тај напад, и окренула сам телефон око 10 увече тадашњег монаха. Водио се неки разговор кога се ја не сећам. Али занимљиво је да сам осетила олакшање након тог разговора. Имала сам и одлазак код психолога и након годину дана сам осетила олакшање - рекла је Снежана.
БОНУС ВИДЕО:
Прочитајте још
