Бака Гордана Бјелић (75) из Футога жив је доказ да никад није касно за испуњење и остварење жеље и снова!
Ова пензионерка је пре три месеца решила да покрене сопствени бизнис, она хекла, везе и плете торбице које потом продаје по читавој Србији. Радила је 25 година у основној школи као учитељица, потом се разболела. Дијагностикован јој је карцином грлића материце. На сву срећу, 30 година касније, ту је радна и способна. Након болести отишла је у пензији, у којој је већ 26 година, али током свих тих година од хеклања није одустала.
- Са 75 година сам покренула бизнис, у Футогу имамо секцију жена која успешно ради већ 12 година, имамо групу жена које плету, ткају. Дуго се тиме бавим, само сам хеклање ових торби започела пре три месеца - прича нам бака Гордана.
Занат научила од мајке
Пуно је везла, ткала и плела, има дугогодишње искуство, а занат је научила од мајке.
- Моја сестричина из Јагодине је била код мене у посети пре неколико месеци, нашле смо на Јутјубу једну торба која нам се јако допала. Она је отишла кући и наручила конац којим се то ради. Када је завршила ту торбицу, схватила сам да и ја то могу. Тако је све и почело, прва, друга, трећа, десета.. И моја сестричина пуно ради, вредница је, а сви смо наследили таленат од моје мајке - поносна је наша саговорница.
Прочитајте још
Бјелићева нема друштвене мреже, али је њена унука решила да направи једну рекламу и тако су почеле да се нижу бројне поруџбине.
Тако је то почело, мада су жене са секције почеле да купују, а помоћу те рекламе коју је направила унука имам баш пуно посла. Јављају се људи, радим и по жељи. Радим и хеклане и везене торбице. Везене су ужасно споре за израду и за једну мању је потребно 10 дана. Правимо их разних димензија, облика, боја.. Има жутих, зелених, драп. То јесу летње торбице и ја искрено нисам очекивала тренутну продају - прича нам Гордана.
Пева у хору
Бака Гордана све стиже. Поред хеклања и секције, председница је удружења пензионера у свом крају.
- Ми у секцији радимо и крпаре, тканице, капе, шалове и рукавице, прошле године сам безброј капа и рукавица направила, ал није било нешто продаје. Све стижем, чак сам укључена и у хор пензионера у Новом саду. Све постижем, моја деца су одрасла, одрасли и унуци, живим сама и време је преда мном, не желим да слободно време протраћим на небитне ствари. Волим и да се дотерам - прича она.
Корист и од љубави
Каже да, ако се посао буде ширио, прикључиће јој се у тиму и жене са секције које буду желеле.
- Хеклане торбице три дана морам да хеклам и да носим на постављање код кројачице, пет дана је потребно да би све било комплетно готово и састављено. Доста је то времена, није то довољно плаћено, али ја то волим и радим из љубави. Свако јутро започињем уз кафу и ручни рад, то је заиста велика љубав, а сад, ето, на крају и корист - кроз смех ће.
Цене торбица су од 4.000 до 6.000 динара, половина новца оде на материјал, а половину Гордана заради.
- Моја порука је да свако треба да ради и да започне нешто, да вежба оно што воли. Ако неко има имало љубави према нечему, онда треба да буде истрајан. Имати 75 година није мало, не можемо очекивати не знам шта од тих година, али љубав према хеклању је јача - закључила је она.
(Курир.рс)