Већина људи мисли да је Деда Мраз измишљен лик који хипотетички живи на Северном полу. Увек је представљен као весели, румени декица са брадом и брковима, у црвеном оделу са капицом.
Ипак, већина људи не зна да је модерни Деда Мраз уствари много „старији“, и да је он заправо Свети Никола из времена Римског царства.
Свети Никола рођен је у грчкој колонији Патара око 270. године. Од раног детињства био је веома религиозан, па је, у складу са тим, и цео живот посветио хришћанству.
Долазио је из имућне породице, али је у епидемији изгубио родитеље, а наслеђено богатство искористио је како би помогао сиромашнима, болеснима и немоћнима.
Широм земље Никола је био познат по својој великодушности према онима којима је потребна, али и љубави према деци.
Прочитајте још
Насупрот приказу Деда Мраза, Свети Никола није био дебео нити насмејан, већ је имао и репутацију загриженог браниоца црквене доктрине, због чега је у време Диоклецијана завршио у заточеништву.
После Светог Николе, домаћа верзија дебелог деке који доноси поклоне деци је Божић Бата.
Првобитно је био приближен совјетској верзији Деда Мраза, али га је ипак касније глобализација американизовала.
Интересантно је да је један од главних фактора за глобалну популаризацију американизованог лика Деда Мраза заправо Цоца-Цола.
Од 1931. године око новогодишњих празника Цоца-Цола у својим рекламама ставља фокус на дебелог декицу у црвеном оделу који пије ово пиће.
Ипак, без обзира на „претакање“ у модерног Деда Мраза, слава Светог Николе још увек живи, а у нашој земљи највећи број хришћана слави га као крсну славу.
Клемент Кларк Мур, Деда Мраз и његови ирваси
Можда сте приметили да у америчким божићним филмовима родитељи деци пред празник читају неку причу. Реч је о божићној песми коју је Клемент Кларк Мур написао за своје ћерке – „Била је то ноћ пре Божића“ (Тwас тхе Нигхт Бефоре Цхристмас).
Отуда се јављају санке, пентрање по крововима, спуштање низ димњак, џак поклона и остали елементи које везујемо за Деда Мраза.
Такође, у њој се први пут срећу и Деда Мразови ирваси који су добили имена по својим карактеристикама:
Дасхер је познат по својој брзини што је веома згодно имајући у виду да обиђе целу планету за једно вече, испоручујући поклоне свој деци.
Данцер је љупки расплесани ирвас који охрабрује друге ирвасе да уживају у сваком тренутку без обзира на то што нису брзи као Дасхер.
Пранцер је живахан и упадљив ирвас који ужива у шепурењу док хода. Деда Мраз понекад мора да га одвоји од огледала како би стигли на време да испоруче све поклоне.
Виxен је главни забављач у чопору, воли да забавља остале ирвасе, а у његовим представама ужива чак и Деда Мраз.
Цомет је вечито насмејан, брижан ирвас који води рачуна о добробити целог чопора и ставља друге на прво место.
Цупид је ирвас који шири љубав око себе, воли празнични дух, кување и постављање новогодишњих украса.
Донне, Дундер или Дондер је ирвас који увек тежи најбољој верзији себе, има јак и дубок глас и воли да пева са Деда Мразом.
Блитзен Блиxем, Блиxен или Блицксем је разиграни ирвас, брз као муња, пре свих ирваса је почео да се труди и помера границе своје брзине.
Рудолпх је најмлађи ирвас, предводник чопора, препознатљив по свом црвеном носу који сија и помаже му при навођењу током магловитих ноћи.
Мурова прича је први пут објављена крајем 1823. године, а потписао ју је као своју тек 1844. године.
Новогодишње чарапе
Обичај качења чарапа у које треба да се ставе дарови има порекло у једној причи која осликава великодушност Светог Николе.
Она говори да је Никола спасио три ћерке сиромашног човека од продаје у робље. Наиме, поклонио је њиховом оцу три вреће са златом, које је убацио кроз прозор. Прича се да су оне упале у чарапе које су остављене крај ватре да се осуше, што објашњава данашњи обичај да се у њих стављају поклони.
Као и овај, и многи други детаљи имају своје упориште у историји. Ипак, кроз филмове и цртаће Деда Мраз је добио разне карактеристике.
У видео-форматима Деда Мраз воли природу, обожава да бере бобице, али и да посматра поларну светлост – ауроре.
Посматрање аурора уклапа се у његова интересовања, а осим астрофизике, занимају га и археологија, риболов, читање писама и прављење Снешка Белића.
Деда Мраз сматра да је чиста природа најбољи поклон људима, и да је она највећи дар који можемо оставити будућим генерацијама.
Како год га звали сада – Свети Никола, Деда Мраз или Божић Бата – лик Деда Мраза позива на хуманост, даровитост, великодушност, неговање природе и бригу о породичним вредностима.