Ана је била усвојена ћерка Зорана Радмиловића и Дине Рутић, а дипломирала је глуму у класи професора Радослава Миленковића.
Ана Радмиловић провела је године младости углавном на Врачару и у Цавтату, завршила Дванаесту београдску гимназију, студирала глуму у Новом Саду, дипломирала на улогама слуге Степана (Женидба и удадба) и Ане од Клева (Хенри и његових осам жена), али се није посветила глуми него новинарству и писању. Низ година била је запажени извештач о догађајима са Косова.
Објавила је књиге "Залажем се за лаж" (2009, приређивач текстова свог оца Зорана Радмиловића), узбудљиву, смешну и тужну, писану из доњег ракуса – из угла детета - прозу "Кад је свет имао бркове" (2011) и псеудодокументаристички роман "Тезге, пумпе, у брдима манастири" (2012).
Писала за многе листове и иза себе има преко две хиљаде текстова, извештаја, интервјуа и колумни.
Прочитајте још
Ана Радмиловић, која је најлепше успомене на оца сачувала у књизи "Кад је свет имао бркове".
Љубав и поштовање према свом оцу Зорану Радмиловићу често је истицала. Била је љута што га је наше друштво доживљавало као "кафанског човека" јер је био нешто потпуно друго.
- Мој отац био је веома образован, прави интелектуалац, погађало ме је што су га спуштали на ниво кафанског човека. Када је умро, преселила сам се у његов радну собу коју смо звали раденичка, и тамо затекла латинске, старогрчке, шпанске, немачке речнике и разну другу литературу. Био је веома студиозан, тако да је идентификација са Радованом ИИИ погрешна, добар глумац који је сјајно одиграо једног малограђанина, али приватно није био ни налик њему.
- У Зајечару већ двадесет година постоји манифестација Дани Зорана Радмиловића, а искрено се надам да ће нове власти имати мало више пијетета према његовом имену јер су га заиста много арчили. Била сам два пута тамо и осетила сам се као на неком поселу. Многи су правили публикације и писали књиге о њему које су потпуни фалсификат. Ја имам право да будем субјективна и мислим како је он био највећи српски глумац, као и да није заслужио да га на тај начин користе - рекла је својевремено Ана.
- Слава га је оптерећивала и није му пријало кад га препознају на улици, волео је мир и трагао за њим, а од њега ми је у васпитању остала и блага гадљивост према моћним људима и онима који се моћнима додворавају. Гајио је неку исправност и у складу са њом живио - говорила је Ана Радмиловић.
Ана је знала да кроз смех каже како је као мала веровала у све Зоранове анегдоте, али да када је одрасла - схватила је "да све лаже", јер јој је причао да је био "најбољи, кошаркаш, да је ишао 100 километара пешке до школе" и сличне приче.
Њена мајка Дина Рутић отишла на онај свет убрзо након ње. Дина је умрла 22. јануара 2019, а о њеној и Зорановој љубави ће се причати још дуго.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".