Познато је да током каријере, наши певачи зараде велики новац. Међутим, многи великани народне музике умрли су у скромним условима, лечећи се од пензије. Таква судбина задесила је певаче као што су Нино Решић, Добривоје Топаловић, Зоран Калезић, Тома Здравковић и многи други.
Умро је скромно и тихо, у родном селу
Добривоје Топаловић прославио се као певач народне музике, рођен је 21. септембра 1944. године на малу Госпојину, у селу Прељина код Чачка, где је провео и своје последње дане.
Певач је преминуо 2020. године, а након годину дана борбе са карциномом. Многе колеге опростиле су се од њега емотивним речима, тврдећи да је увек живео скромно и тихо, те да је тако и отишао.
Својевремено је, иначе, говорио како се "на селу може преживети и у најтежа времена, док у граду глад брзо покуца на врата." Читаво његово детињство било је везано за једно, а имао је обичај и да тврди како су "људи који су цео живот провели у граду хендикепирани у односу на оне са села".
Прочитајте још
"Поготово је то изражено данас у време велике економске кризе. На селу се може преживети и у најтежа времена, док у граду глад брзо покуца на врата - причао је он за живота."
Године 1986. у сарадњи са Мирољубом Аранђеловићем Кемишом снимио је за ПГП РТБ једну од најлепших песама: "Црно вино". Антологијска.
Живео и лечио се од пензије
Зоран Калезић је био убеђен да му љубав коју живи пресудно помаже у борби против рака плућа. Иза себе је оставио операцију, хемотерапије и зрачења. Међутим, његово срце није издржало, а преминуо је 4. јануара у 73. години живота, након тешке борбе са канцером плућа.
Уз њега је до последњег тренутка била супруга Ирена којом се оженио када је имао 67 година, а она 53 године. До последњег даха, био је оптимиста, верујући да ће из ове борбе изаћи као победник.
- Како могу да се осећам. Борим се. Сада идем на хемотерапију, у специјалну клинику за плућне болести "Брезовик" у Никшићу. Те хемотерапије су једина нада човеку који има рак плућа, оне могу да "купе" две-три године живота, а ја верујем у медицину. Имао сам неку своју визију да се лечим ту, где је мој народ. Јер ја сам народни певач, уметник народа. Ако треба да скончам, боље да то буде овде, него да скончам као нечији слуга у иностранству - рекао је Зоран својевремено.
Био је нераздвојан са Томом Здравковићем, а то пријатељство је на крају крунисано и кумством. Када је сазнао за страшну дијагнозу - карцином плућа, истакао је како ошећа да ће се ускоро придружити другу којег је бескрајно волео.
- Када сам полако кренуо на пут ка мом куму Томи. Ускоро ћемо се срести, али имам још нешто да урадим дотад. Чекам концерт у Дому синдиката, да још једном чујем ноте које све органе враћају на право место. Имам потребу да још једном видим све те људе у публици - причао је Калезић у једној емисији искрено и кроз сузе.
Нераздвојна дружина су били Калеза, Тозовац, Цуне, Лепа Лукић, Мика Антић, Зоки Радмиловић и, наравно, Силвана. Сви су изградили велике каријере, а међу њима никада није било свађе, нити је завидео другоме, спојила их је љубав према музици.
Попут Томе, и Калезићу је Силвана много помогла на почетку каријере и од тада су постали велики пријатељи. Ценили су се и међусобно много поштовали.
Свој евергрин "Једној жени које нема више" Зоран је урпаво посветио је баш овој дами, која је оставила исто неизбрисив траг у народној музици. Певач је својевремено нагласио да је песма настала на веома необичан начин.
Филип, син покојног певача Зорана Калезића, није присуствовао сахрани свог оца. Иако је имао велику жељу да родитеља испрати на вечни починак, он за то није био у могућности јер живи у Америци и ради.
Преминуо са последњих 20 евра у џепу
Нино Решић је достигао врхунце славе, али његова каријера била је обележена и многим изазовима. Док је са једне стране уживао у популарности и признању, са друге стране борио се са личним демонима, укључујући проблеме са здрављем, али и тешким животним околностима. У једном тренутку, Нино је био на врху света – распродавао је концерте, освајао музичке награде, и био омиљен међу колегама и публиком. Међутим, упркос великом успеху, његов приватни живот био је обележен проблемима, тешким одлукама и трагичним моментима.
Његова смрт у 43. години живота услед перфорације панкреаса била је шок за све који су га познавали. Преминуо је у тешким условима, са последњих 20 евра у џепу, што је трагичан подсетник на суровост судбине која не бира између богатства и славе. Иза себе је оставио три ћерке, које су постале његова највећа заоставштина. Упркос бурама у приватном животу, Нино је био посвећен отац, а његове ћерке данас носе сећање на њега као непроцењив део свог живота.
Амир Решић Нино напустио је овај свет 18. октобра 2007. године у болници у Бијељини, Републици Српској. Његова смрт узрокована је тешком упалом панкреаса, која је, нажалост, била резултат дуготрајног проблема са алкохолизмом. Нино је свој вечни мир пронашао у свом родном граду, Козарској Дубици, где је сахрањен.
Стил