Током своје блиставе каријере Ђуза је играо у више од 140 филмова и серија, а о свом приватном животу ретко је говорио, из разлога што је био потресан.
Фото: Архива Новости
Још са 12 година Ђуза остаје сам са мајком, јер му Немци одводе оца у заробљеништво. Он са мајком учитељицом остаје у родном Ражњу где се бори за опстанак. Њих двоје сами, без ичије помоћи, живе у трошној кући близу школе, где му је мајка предавала.
- Отац је био у заробљеништву. Једини домаћин у кући, и чувар наш, и хранилац - мајка. Строга. Учитељица. Стан нам је био у једном делу школе, тако да смо били на удару свима који дођу. Позове једном мајку немачки командант. Ми премрили. Мислимо ко зна шта ће да буде. А оно ништа. Немац бас учтив. Каже да би хтео мами да укаже дужно потовање, јер је и он био учитељ - рекао је једном приликом Ђуза.
Са свега 16 година одлази на Уједињење савеза антифашистичке омладине Србије, потпуно бос. Од Ниша до Београда ишао је голих ногу.
Прочитајте још
- И даље сам био бос. И тако данима. Преко планине Радан за Лебане, па одатле за Лесковац. У међувремену смо сви постали боси. Табани су ми пуни трња. Некако сам се и на то привикао. И није било страшно у току дана док смо ишли. Ваљда загрејан, па нисам ни осећао бол. Али, ујутру, када се пробудим, кад се табани охладе, нисам могао ни да станем на ноге. Једва сам се уздржавао да не јаукнем када су ме другови усправљали и приморавали да станем - присећао се Ђуза у једном тренутку.
Међутим, оно што га је посебно болело јесте чињеница да није имао деце.
Фото: З.Кнежевић
- Немам деце. Она могу да направе велике проблеме, али ипак дају и повода да можеш да бринеш. Продужетак врсте, шта ја знам. Мислим да је најтеже, бар мени, бити сам. То је ужас један. Када ми је умрла жена Олгица Станисављевић, преселио сам се у стан преко пута нашег, јер у њега више нисам могао да уђем. Прва три месеца после њене смрти провео сам код оца и мајке у Крушевцу. Олгица и ја били смо заједно још из гимназије. Не постоји прва, друга или трећа љубав, постоји једна која се претвара у велико пријатељство. Иначе, ако тога нема, то и није била љубав - говорио је својевремено Ђуза.
Колико је обожавао супругу говори чињеница да се са њом скоро никада није посвађао и да су многи њихов брак увек карактерисали као савршенство, без мане. Ипак њена смрт, прекинула је њихову љубав, а Ђуза се поново оженио.
У други брак је ушао због администрације, иако никада то није желео.
- Није нимало лако бити жена Ђузе Стојиљковића. Са њим је изузетно тешко живети јер је стално намргођен, велико је чантрало и наше расправе су бесконачне. Дешава се да се посвађамо чим устанемо и да се разводимо сваког дана. Али, мислим да наш брак функционише све ове године зато што је Ђуза једини мушкарац у мом животу коме код мене ништа није било чудно, а и ја сам бескрајно толерантна - причала је његова друга супруга.
О чудном односу Ђузе и Душанке, сведочио је и његов брат Ненад Стојиљковић, који је касније причао како је та друга жена, глумца тајно сахранила не испунивши му последњу жељу.
А онда се сазнаје да је Ђуза пребачен у старачки дом Луг, на неколико километара од Младеновца.
Ненад је тада испричао да га посебно боли што Душанка током осам месеци готово уопште није обилазила супруга.
- Сазнајем од сестара да га врло ретко посећује, већ комуницира преко мобилног телефона, чији број, наравно, ни мени није дала. Одлазим коначно у тај дом Луг, али на вратима чека ме управник, који не дозвољава да видим брата, наглашавајући да они са Ђузином женом имају уговор да га нико не може посећивати.
Тек пошто је запретио да ће довести новинаре и полицију, дозвољавају му да види Ђузу, али само на десет минута.
- Није тешко пронаћи одговор зашто је Ђуза провео осам месеци сам у соби с погледом на таван. Па то је њен сценарио. Како неко може да заврши с болешћу коју је имао а да је не лечи? Ускоро је и стигао одговор који је многе ражалостио, али можда не и њу: Ђуза је умро - испричао је Ненад 2016. године за "Курир".
