Иво Андрић, један од наших највећих књижевника, добитник Нобелове награде за књижевност и неуморни истраживач људске душе, није само писац великих романа, већ и мислилац чије су речи одјекивале у вези са дубљим питањима живота.
Фото: Профимедиа
Молитва која се појављује у књизи "Знакови поред пута", једна је од најлепших.
Ево како се наш књижевник обраћао Богу:
- Боже, не допусти да срце наше остане празно, него дај – пошто од твоје воље све зависи – да увек желимо и да се надамо, и да то што желимо буде добро и стварно и да наша нада не буде испразна.
Фото: З. Јовановић
Дај да предмет наших жеља буде виши и лепши од нашег живота и да се доброј нади никад не изневеримо због кратких и варљивих остварења која заклањају видик и лажно обећавају одмор. Дај нам прави пут, са пролазним посртањима, а са миром и славом на крају. И дај нам мудрости и храбрости, кад нам дајеш искушења.
И ма куда ишли и лутали, не дај да на крају останемо изван твоје свеобимне хармоније, јер то сваке секунде, на сваком месту, сваким делићем бића желимо.
БОНУС ВИДЕО:
Прочитајте још
