Најчуднији детаљ код зевања је његова "заразност". Постоји много студија на ту тему па постоје нека објашњења зашто морамо да зевнемо сваки пут када видимо да неко други зева. Објашњење лежи у психологији, али најпре треба разјаснити разлоге зевања.
Зашто уопште зевамо?
Многи претпостављају да зевамо како бисмо покушали да унесемо више кисеоника у организам - у то су и научници веровали до пре 30-ак година. Међутим, та је теорија оповргнута низом експеримената објављених 1987. године који нису доказали никакву корелацију између недостатка кисеоника и порива за зевањем, преноси реалсимпле.цом.
Данас је једна од најпопуларнијих теорија она да зевамо - због узбуђења.
- Наиме, како се умарамо, посебно кад гледамо незанимљиве или неинтерактивне понављајуће садржаје попут предавања, наше тело зева као средство за разбуђивање. Студије су показале како је то истина, јер број откуцаја срца након зевања расте, а врхунац досеже 10 до 15 секунди након те радње, слично екефту који има кофеин - каже др Сагхир.
Фото: Shutterstock
Зевање се, такође, повезује са хлађењем мозга, што би могло бити разлог зашто чешће зевамо са порастом температуре.
Прочитајте још
- Кад се мишићи лица опусте, то омогућава губитак топлоте кроз вене лица и улазак хладног ваздуха који помаже да се снизи температура мозга путем конвекције - објаснио је он.
Зашто зевамо кад видимо друге да то раде?
Према истраживачима, највероватнији разлог за то је емпатија.
- Како људи старе, тако побољшавају свој психосоцијални и неуролошки развој па туђе зевање постаје нека врста знака да и они треба да зевају. Та појава позната је као ехофеномен, а јавља се и код шимпанзи и паса - каже др Сагхир.
Напомиње како није само зевање оно што несвесно копирамо једни од других.
- На пример, свакодневно аутоматски опонашамо речи других људи (ехолалија) или поступке (ехопраксија), а све како би се боље уклопили - појаснио је.
Такво понашање је природно јер наш мозак је тако програмиран - да копира људе којима смо окружени.
Фото: Shutterstock
- Студије су показале да зевање покреће неуроне у једном делу мозга, али треба напоменути да је ова реакција ограничена само на потпуно развијене мозгове. Као ментално здраве одрасле особе, психосоцијални развој ће нас наганти на зевање када неко други то уради. Али код људи који се нису ментално исправно развили, заразни учинак зевање се не види - објаснио је др Сагхир.
Додао је како неке студије показују да деца, код којих се мозак још развија, зевају само кад су уморна, али не и кад неко поред њих то ради.
- Осим тога, студије су показале да смо склони више да копирамо зевање када то раде људи до којих нам је стало, са којима смо блиски. На пример, ако члан породице зева, већа је вероватноћа да ћемо зевати, него када то уради потпуни незнанац. То се догађа због емпатије када несвесно желимо да копирамо поступке других људи - рекао је др.
БОНУС ВИДЕО:
(Телеграф.рс)
