Бајден је, такође, прогласио 9. јануар за национални Дан жалости широм САД и наредио да америчке заставе буду спуштене на пола копља 30 дана од недеље, пренео је АП.
Џими Картер, 39. председник Сједињених Америчких Држава и добитник Нобелове награде за мир, преминуо је синоћ у 101. години у свом дому у Плејнсу у савезној држави Џорџија, саопштио је његов син Џејмс Е. Картер III, не наводећи тачан узрок смрти.
Картер је био најстарији живи председник САД свих времена.
Организација "Картер центар" је у фебруару 2023. саопштила да ће бивши председник, након низа боравака у болници, прекинути даље лечење и преостало време провести на кућној нези.
Он се последњих година лечио од агресивног облика меланомског карцинома коже, са туморима који су се проширили на јетру и мозак.
Прочитајте још
Његова супруга, Розалин, умрла је 19. новембра 2023. у 97. години. Картерови, који су били блиски партнери у јавном животу, били су у браку више од 77 година, што је најдужи председнички брак у историји САД.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Његово последње јавно појављивање било је на њеној сахрани у Плејнсу, где је седео у првом реду у инвалидским колицима.
Картер је последњи пут фотографисан испред своје куће са породицом и пријатељима док је посматрао надлетање одржано поводом његовог 100. рођендана.
Картер, произвођач кикирикија из малог града, ветеран америчке морнарице и гувернер Џорџије од 1971. до 1975. године, био је први председник са дубоког југа од 1837. и једини демократа изабран за председника између мандата Линдона Б. Џонсона и Била Клинтона.
Као 39. председник САД, владао је са јаком демократском већином у Конгресу.
Четири године након што је преузео дужност, Картер је изгубио кандидатуру за реизбор, убедљиво, од једне од најконзервативнијих политичких личности тог доба, Роналда Регана, преноси "Вашингтон пост".
Када је напустио Вашингтон у јануару 1981. године, нашироко је сматран осредњим председником, па чак и потпуно неуспешним, углавном због привреде у стагнацији и велике незапослености и инфлације, након што је револуција у Ирану 1979. године пореметила глобално снабдевање нафтом.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Месец дана након што је избила иранска талачка криза, охрабрени Совјетски Савез је извршио инвазију на Авганистан, а Картер је наредио ембарго на продају житарица Совјетском Савезу, што је разбеснело америчке пољопривреднике.
Такође је наредио амерички бојкот Летњих олимпијских игара 1980. у Москви, корак који је био непопуларан код многих Американаца и који се сматрао слабим и неефикасним.
Међутим, Картеру се приписују заслуге за постизање историјског споразума између израелског премијера Менахема Бегина и египатског председника Анвара Садата.
Споразум из Кемп Дејвида довео је до првог значајног израелског повлачења са територије заробљене у Шестодневном рату 1967. и мировног споразума који је постојао између Израела и његовог највећег арапског суседа.
Бегин и Садат су 1978. године заједно добили Нобелову награду за мир, а ова почаст је Картеру додељена 24 године касније.
Картер је прогурао споразуме о Панамском каналу, што је велики корак ка бољим односима САД са суседима Латинске Америке.
Потписао је споразум о смањењу нуклеарног наоружања, САЛТ ИИ, са Совјетским Савезом, али га је повукао из разматрања Сената када су совјетске снаге извршиле инвазију на Авганистан.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Искористивши отварање које је започео председник Ричард Никсон Картер је дао пуно дипломатско признање Кини.
Људска права је учинио централном темом америчке спољне политике, оштрим одступањем од приступа Никсона и његовог саветника за националну безбедност и другог државног секретара Хенрија Кисинџера.
Био је испред свог времена у питањима животне средине, а у јуну 1979. поставио је 32 соларна панела на кров западног крила Беле куће.
У интервјуу за "Вашингон пост", Картер је 2018. године, говорећи о времену које је провео на функцији, рекао да "много жали" због иранске талачке кризе и што није учинио више да уједини Демократску странку.
Додао је да је највише поносан на споразуме из Кемп Дејвида, рад на нормализацији односа са Кином и фокус на људска права.
Картер је био бивши председник више од четири деценије, дуже него било ко други у историји и био је тек други који је доживео 94 године, после Џорџа Буша Старијег, који је умро 2018. године.
Картер је живео скромније од било ког бившег председника, а Хари Труман му је био један од омиљених претходника.
Са супругом Розалин је до краја живео у Плејнсу у кући на имању коју су изградили за себе 1961. године, а где ће бити сахрањен поред ње у близини језерца.
Фото: Профимедиа
Картер је одбио чланство у корпоративном одбору и уносне говорничке ангажмане који су другим бившим председницима донели десетине милиона долара, изјавивши да не жели да "финансијски капитализује боравак у Белој кући".
Написао је 33 књиге о темама које се крећу од рата до обраде дрвета, а освојио је и три Греми награде за аудио верзије својих књига.
Године 1982. основан је "Картер центар" на Универзитету Емори у Атланти који спонзорише програме у образовању, развоју пољопривреде и здравства и подржава фер изборе у земљама широм света.
Године 1994, на захтев председника Била Клинтона, помогао је у склапању споразума који је уклонио брутални војни режим на Хаитију и спречио могућу америчку инвазију на ту земљу.
Састајао се са неким од најозлоглашенијих светских диктатора, укључујући Ким Ил Сунга из Северне Кореје и Моамера Гадафија из Либије.
Од њега је затражено да надгледа изборе у Панами, Никарагви, Хаитију, Доминиканској Републици, Замбији, Западној обали и Гази, а Картер центар је пратио 115 избора у 40 земаља, наводи се на његовом сајту.
Уочи Божића 1994. на Балкану је разговарао са првим председником Републике Српске Радованом Караџићем, кога је 2016. године Међународни кривични суд за бившу Југославију прогласио кривим за геноцид, а његови напори су резултирали четворомесечним прекидом ватре у сукобу у бившој Југославији.
Фото: Профимедиа
У својој књизи "Палестина: мир, а не апартхејд" (2006), Картер је изазвао буру критика тако што је изједначио израелску окупацију палестинских територија са бившим режимом апартхејда у Јужној Африци.
Доделивши му Нобелову награду за мир 2002. године, Нобелов комитет га је похвалио "за деценије неуморног рада да пронађе мирна решења за међународне сукобе, унапреди демократију и људска права и унапреди економски и друштвени развој".
БОНУС ВИДЕО:
