Годинама уназад Божић обележавамо 7. јануара, уз ритуале и обичаје који су дубоко укорењени у нашој традицији.

Многи од нас никада нису поставили питање да ли је овај датум одувек био дан када славимо рођење Христово.

Фото: М. Анђела

 

 

Чињеница да су православни Срби и остале цркве које прате јулијански календар често издвојени у прослави Божића у односу на остатак хришћанског света, ретко се доводи у питање.

Ипак, овај датум, који данас сматрамо непромењивим, заправо има занимљиву историју и причу која сеже вековима уназад.

Зашто 7. јануар?

Разлог због којег православни Срби, као и многе друге православне цркве, Божић обележавају 7. јануара лежи у коришћењу јулијанског календара, који је увео Јулије Цезар 45. године пре нове ере.

Овај календар је био званичан у читавом Римском царству, али је током времена уочен проблем — није прецизно пратио природни соларни циклус. До краја 16. века, разлика између јулијанског и соларног календара износила је десет дана.

Фото: СПЦ

 

 

Године 1582, папа Гргур XIII је реформисао календар, уводећи грегоријански календар који данас користи већина света.

Међутим, православне цркве нису прихватиле ову реформу, сматрајући да она није у складу са традиционалним хришћанским рачунањем времена.

Због тога су наставиле да користе јулијански календар, који данас касни 13 дана за грегоријанским, што помера прославу Божића са 25. децембра на 7. јануар.

Како се Божић славио пре увођења јулијанског календара?

Први хришћани нису славили Божић у облику у којем га данас познајемо. Тек у 4. веку, Цариградски сабор одлучио је да 25. децембар буде дан када се обележава Христово рођење, како би се прослава поклопила са римским празником Непобедивог Сунца (Sol Invictus). Идеја је била да се преобликује паганска традиција и пружи јој хришћански значај.

У српским земљама, које су тада биле део византијског културног и духовног круга, Божић се почео обележавати по јулијанском календару.

Тек након раскола између источне и западне цркве 1054. године, православни свет почео је да развија посебне обичаје и традиције везане за овај празник.

Фото: Профимедиа

 

 

Да ли ће се датум Божића мењати?

Иако се често поставља питање да ли би православне цркве требало да пређу на грегоријански календар, због све већег временског раскорака, већина православних заједница је везана за јулијански календар из дубоких верских и културних разлога.

Промена датума Божића би захтевала консензус унутар православног света, који је сложен и подељен по многим питањима.

За православне Србе 7. јануар остаје симбол традиције, вере и идентитета. Без обзира на то како је до тог датума дошло, он је данас део нашег духовног наслеђа и богатства које са поносом преносимо на будуће генерације.

(Glossy)

БОНУС ВИДЕО: