Мати Јустина одрасла је у побожној породици у Шумадији, редовно је одлазила у цркву, али никада није ни помислила да ће једнога бити монахиња. Студирала је медицину и сањала да постане успешна докторка. Годинама је живела у Канади, али са ове тачке гледишта, када прође кроз своју прошлост, тек сада схвата да је и као млада добијала позиве од Бога, али их није разумела. Међутим, верује, да се одиграло све баш онако како је и требало да буде.
- То је божји призив био. Ја никада у животу нисам помислила да ћу бити монахиња, нормално. Ја сам одрасла у побожној породици и одмалена сам ишла у цркву, нормално. Моји родитељи су у срцу Шумадије. Тако да није то мени било страно. Али, како сам отишла и на медицину, знате, ипак је то давно било. И све то је Бог у свом промишљу мене водио, водио. Ја сам, у ствари, имала призив још као млада да одем у манастир. Ја то нисам разумевала. Међутим, ето, Бог је нашао начина. Ја сам отишла за Канаду, тамо сам се замонашила. Била десет година, онда сам отишла за Америку. Не отишла, него су ме послали из Патријаршије, нормално - говорила је мати Јустина у емисији "Еxплозив" на Првој ТВ.
Када је пожелела да се врати 2010. године, обратила се митрополиту Амфилохију, који је тада мењао патријарха Павла, док се лечио у болници.
Прочитајте још
- Хтела сам да се вратим из Америке. Међутим, митрополит је рекао да ја не треба да тражим други манастир, него он има манастир за мене, овде у Београду. И предложио ми је манастир Светог Христифора, за кога ја никад нисам чула ни да постоји - објашњава.
Данас поносно стоји испред манастира Светог Христифора у селу Мислођин код Обреновца, дочекујући све људе раширених руку из топле речи.
- Волим ову светињу. Нашла сам себе у томе. Испуњена сам. Моје срце је испуњено. Налазим се као у рају. Веровали или не, вековима ово место је било запуштено - у неверици прича мати Јустина и наставља:
- То је била једна рушевина где су се скупљали већином дилери, дрогераши, љубавници, да вам не причам шта је то све било скупљено. Ја сам ту преживела доста проблема, они су ме истеривали, нису дали да ја дођем ту, то је било стварно врло тешко. Али Богу је све могуће. Сваки почетак је тежак, поготово на овом месту без ичега. То је било тешко, али ја то видим ту с Божјег помазања 12 година. Ова светиња је изграђена.
Живела је 4 године у викендици, док је сређивала папирологију за обнову манастира.
- Прво што је учињено, то је да је Господ нама поклонио једну викендицу овде. Ја сам имала где да станујем у Београду, свој стан, али то је мени било далеко, ту је било пуно папирологије, много посла да се ради око тога. Али Бог је ту нама поклонио једну викендицу, тако да сам ја ту боравила једно три-четири године, док се манастир није саградио. Скоро четири године је мати само сакупљала папире како би могло да се почне са обновом манастира. Поред њене жеље и упорности, потребан је био и новац. Хвала Богу, јавила се и ктиторка која је стварно помогла, тако да је за 12 година ово изграђено.
Иситче да се, откако је дошла, у манастиру увек служила литургија.
- Када сам ја дошла, пуно су помогли обреновачки свештеници, они су овде служили. Овај манастир, без обзира, од када сам ја дошла и што није било цркве, служили смо доле, ви сте видели у крипти, никад није био без литургије. Око десетак верника дошло је на јутарњу литургију. У исповестима ван камере неки од ових људи су нам рекли да су били јако болесни и да су лек пронашли овде, а да и не знају како их је пут навео до ове светиње. Овде живим само ја, па немамо места, нема где - говори мати Јустина.
Конаци манастира су у изградњи, те се надала да ће ускоро бити готово и захваљује се свим људима који су у могућности да дају прилоге.
Током радова, у земљишту где је био стари манастир, пронађене су кости монаха. Посебно је запазила да багер ниједну није оштетио.
- У копању овог манастира нађено је 15 костију монаха који су овде, кад су поубијани, сахрањени. Онај багер велики, њих 15 је нађено, ниједног није самлео. Значи само до њих дође и ми покупимо. То је заиста само Божја промисао. Багер је ископао њих 15, односно дошао до њих, ми смо их покупили. И када је дошао патријарх и линер, он је благословио да то буду мошти. Ми смо их ставили у два кивота. Умилили се по правилима. И могу вам рећи да се доста болесника излечило, поготово зависника. И то од алкохоличара - открива.
У манастиру се налазе и мошти Светог Христофора, Палестинца који је живео у 13. веку по Христу, коме је ова светиња и посвећена. Такође, посебно место заузима икона Богородице Валамске, која им стигла из Русије. Оно што је чини јединственом јесте то што је светитељка приказна боса.
(Стилл)