БЕОГРАД У 20. ВЕКУ: Архитектонски и културни процват града

Након завршетка Првог светског рата и стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Београд је постао главни град нове државе, што је подстакло његов урбани и архитектонски развој.У њега се у том периоду досељавало становништво из унутрашњости Србије, али и из других крајева Југославије. Оријенталнаварошје у врло кратком периоду модернизована, и на новим темељима је ницао потпуно нови град. Улицама су се кретали луксузни аутомобили, а из ноћних барова се чулаџезмузика.Фото: Архива НовостиПрви трамвај у БеоградуАрхитектонске променеБеоград је доживљавао убрзану модернизацију у међуратном периоду. Архитектура се развијала у правцу функционализма и модернизма, инспирисана европским утицајима, посебно из Француске и Немачке.Главни део старог Београда добио је нове, репрезентативне зграде, укључујући банке, амбасаде, позоришта и културне институције.Фото: ВикипедијаБеоград, 1933. годинеСтамбена и јавна архитектураОвај период карактерише изградња стамбених зграда са елементима модерне архитектуре. Нови блокови у градским квартовима као што су Врачар, Палилула и Земун одражавали су једноставније и функционалније облике. Градска управа подстицала је и изградњу социјалних станова.Фото: ВикипедијаИзглед Београдског Сајмишта 1937. годинеУрбана инфраструктураДошло је до ширења уличне мреже, изградње нових мостова, модернизације трамвајске мреже, као и увођења нових саобраћајних решења. Тргови и улице су преуређени, а Београд је добио статус модерног европског града.Значајне зграде и пројектиУ овом периоду изграђени су многи познати објекти, као што су Народна скупштина (данашња Скупштина Србије), Палата Албанија, Дом војске, као и бројне банке и хотели. Поред тога, бројне јавне установе, школе и универзитетски објекти изграђени су у овом периоду.Културне променеМеђуратни период донео је културни препород у Београду. Град је постао културно средиште Југославије, а културна сцена је била динамична, уз развој књижевности, позоришта, музике и ликовне уметности.Књижевност и уметностБеоградска културна елита била је усмерена ка модернизму. Настале су бројне књижевне групе, часописи и удружења, међу којима су најпознатији &quot;Зенит&quot;, &quot;Коло&quot;и &quot;Мисао&quot;. Писци и песници, попут Растка Петровића, Милана Дединаца и Раде Драинца, били су кључне фигуре тог времена.Позориште и музикаБеоград је постао центар позоришног живота, са отварањем нових сцена и јачањем Народног позоришта. Музички живот је био у успону, са оснивањем Београдске филхармоније (1923) и развојем оперске сцене. Џез, тада веома популаран у Европи, такође је нашао своје место у београдским кафеима и клубовима.Ликовна уметностУметници попут Петра Добровића и Саве Шумановића били су пионири модернизма у сликарству, а бројне изложбе и уметничке колоније допринеле су стварању богате ликовне сцене. Уопштено, Београд у првој половини 20. века представљао је град у транзицији, с дубоким културним и архитектонским променама које су га поставиле на мапу европских метропола.

БЕОГРАД У 20. ВЕКУ: Архитектонски и културни процват града

Ваш коментар

Нема коментара