Након завршетка Првог светског рата и стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Београд је постао главни град нове државе, што је подстакло његов урбани и архитектонски развој.
У њега се у том периоду досељавало становништво из унутрашњости Србије, али и из других крајева Југославије.
Оријентална варош је у врло кратком периоду модернизована, и на новим темељима је ницао потпуно нови град. Улицама су се кретали луксузни аутомобили, а из ноћних барова се чула џез музика.
Фото: Архива Новости
Архитектонске промене
Београд је доживљавао убрзану модернизацију у међуратном периоду. Архитектура се развијала у правцу функционализма и модернизма, инспирисана европским утицајима, посебно из Француске и Немачке.
Главни део старог Београда добио је нове, репрезентативне зграде, укључујући банке, амбасаде, позоришта и културне институције.
Фото: Википедија
Стамбена и јавна архитектура
Овај период карактерише изградња стамбених зграда са елементима модерне архитектуре. Нови блокови у градским квартовима као што су Врачар, Палилула и Земун одражавали су једноставније и функционалније облике. Градска управа подстицала је и изградњу социјалних станова.
Фото: Википедија
Урбана инфраструктура
Дошло је до ширења уличне мреже, изградње нових мостова, модернизације трамвајске мреже, као и увођења нових саобраћајних решења. Тргови и улице су преуређени, а Београд је добио статус модерног европског града.
Значајне зграде и пројекти
У овом периоду изграђени су многи познати објекти, као што су Народна скупштина (данашња Скупштина Србије), Палата Албанија, Дом војске, као и бројне банке и хотели. Поред тога, бројне јавне установе, школе и универзитетски објекти изграђени су у овом периоду.
Културне промене
Међуратни период донео је културни препород у Београду. Град је постао културно средиште Југославије, а културна сцена је била динамична, уз развој књижевности, позоришта, музике и ликовне уметности.
Књижевност и уметност
Београдска културна елита била је усмерена ка модернизму. Настале су бројне књижевне групе, часописи и удружења, међу којима су најпознатији "Зенит", "Коло" и "Мисао". Писци и песници, попут Растка Петровића, Милана Дединаца и Раде Драинца, били су кључне фигуре тог времена.
Позориште и музика
Београд је постао центар позоришног живота, са отварањем нових сцена и јачањем Народног позоришта. Музички живот је био у успону, са оснивањем Београдске филхармоније (1923) и развојем оперске сцене. Џез, тада веома популаран у Европи, такође је нашао своје место у београдским кафеима и клубовима.
Ликовна уметност
Уметници попут Петра Добровића и Саве Шумановића били су пионири модернизма у сликарству, а бројне изложбе и уметничке колоније допринеле су стварању богате ликовне сцене. Уопштено, Београд у првој половини 20. века представљао је град у транзицији, с дубоким културним и архитектонским променама које су га поставиле на мапу европских метропола.
