УСПОМЕНА КОЈА ЖИВИ: Турнир у част страдалог Немање Комара

Овај младић имао је само седамнаест година када се догодила несрећа. Чекао је аутобус за село у ком живи, Степановићево, није ни слутио да ће његови момачки снови и љубав према животу бити угашени у 11 часова и 52 минута. Немања Комар је био неко кога су мештани обожавали, увек ведар и културан, насмејан... Другови су са њим волели да проводе време, увек је био ту када им је био потребан.Сада су се, неколико месеци после трагедије окупили и договорили да ураде нешто да сећање на Немању не бледи. Прошлог викенда, 1. и 2. марта одржан је меморијални турнир у малом фудбалу &quot; У сећање на Немању&quot;. Турнир су организовали Немањина браћа и сестре, као и другови. Немањин пријатељ, Никола Добранић открио је детаље организације ове племенитог геста:Фото: Јелена Контић- Турнир у малом фудбалу у Степановићеву организовали смо ми &mdash; Немањинидругови, другарице, браћа и сестре. На турниру је учествовало 34 екипе из Новог Сада, Футога, Равног Села, Руменке, Змајева, Кисача, Бачког Јарка,Ветерника, Бачког Петровца, Бегеча, Степановићева, а играле су чак и две екипе из Љига. Узраст учесника није био ограничен, тако да су фудбал игралии јуниори и сениори. Турнир се одржао 1. и 2. марта, тачно четири месецанакон што смо изгубили нашег пријатеља и брата Немању. Помогли су намнаши и његови родитељи, као и сви грађани Степановићева, а неке фирме изсела и околине били су спонзори. Желимо свима да се од срца захвалимо наподршци. После овог турнира &quot;У сећање на Немању&quot;, планирамо свакенаредне године да организујемо меморијални турнир у малом фудбалу &quot;За Немању&quot;.- рекао је Никола, па открио ко је још помогао да се турнир реализује:Фото: Јелена Контић- Основна школа &quot;Алекса Шантић&quot;нам је такође помогла тиме што нам је уступила спортску халу за овај хуманитарни турнир. Посебно се захваљујемосудији Драгану Зељковићу, првој помоћи коју је пружала Ђина Ћириловић,фотографу Јелени Контић и Радивоју Келеману из основне школе, јер без њихтурнир не би био забележен. Победник турнира је тим &quot;Чепси&quot;из БачкогПетровца, други су били &quot;М.М. браћа Милановић&quot;из Степановићева, док сутрећи били &quot;Ђугарден&quot;с играчима из Ветерника и Новог Сада.Најемотивнијидео турнира је био када је Игор Кања освојио пехар за најбољег играча турнира и поклонио га млађем брату страдалог Немање:- За најбољегголмана проглашен је Драган Зељковић из екипе &quot;М.М. браћа Милановић&quot;,који је за цео турнир примио само један гол. Најбољи стрелац турнира јеАлекса Вучковић, који је постигао седам голова, а Игор Кања је освојио пехарза најбољег играча турнира, који је након тога поклонио млађем братунастрадалог Немање Комару, тиме показавши каква је особа. Оба лауреата суиз екипе &quot;Чепси&quot;.Идеја о овом турниру потекла је из наше жеље да прикупимо новац за израдумурала са Немањиним ликом. Кроз ову иницијативу смо желели даорганизујемо хуманитарни турнир &quot;Усећање на Немању&quot;и одамо почастнашем настрадалом другу. Знали смо га од рођења, цео живот смо провелизаједно, дружећи се и пролазећи кроз све важне тренутке једни уз друге. Биоје више од пријатеља &mdash; био је као део наше породице, неко са ким смоделили детињство, тајне, смех и све оне мале ствари које чине животпосебним. Његов губитак је оставио празнину коју је тешко описати речима.Фото: Јелена КонтићНа турниру је прикупљено милион динара, а идеја је да се наслика мурал у Немањину част:Идеја за мурал је наш начин да га заувек сачувамо у нашим сећањима ипокажемо колико нам је значио.Немања као друг увек је био поштен и увек је желео да помогне свима.Највише су га занимала кола и та тема је била његов омиљени повод заразговор. Са својих 17 година, Немања је доста тога видео и проживео санама. Ми, као Немањини другови и другарице, јако смо захвални Богу штонам је послао такву особу и таквог друга који нам је улепшао један периодживота који ћемо заувек памтити. Његов смех, његова енергија и његовастраст према животу оставили су дубок траг у нашим срцима. Волели смо даизлазимо са њим, јер је увек био душа забаве. Када бисмо заједно пили ипроводили време, Немања је волео да пева, и увек је умео да направиатмосферу која нам је остала у лепом сећању.Иако смо имали толико планираних тренутака и живота пред собом, доста одтих планова нисмо успели да остваримо са њим. То је највећа туга којуносимо &mdash; што нисмо имали више времена заједно, што нисмо успели даподелимо све те важне тренутке које смо сањали. Немања ће заувек имати посебно место у нашим срцима и памтићемо га као најдивнију особу, каодругара који нам је био ослонац и који је својим присуством чинио свебољим. Сећање на њега ће увек бити са нама и никада га нећемо заборавити.УСПОМЕНА КОЈА ЖИВИ: Турнир у малом фудбалу у част страдалог Немање КомараБОНУС ВИДЕО:

УСПОМЕНА КОЈА ЖИВИ: Турнир у част страдалог Немање Комара

Ваш коментар

Нема коментара