УСПОМЕНА КОЈА ЖИВИ: Турнир у част страдалог Немање Комара

Овај младић имао је само седамнаест година када се догодила несрећа. Чекао је аутобус за село у ком живи, Степановићево, није ни слутио да ће његови момачки снови и љубав према животу бити угашени у 11 часова и 52 минута. Немања Комар је био неко кога су мештани обожавали, увек ведар и културан, насмејан... Другови су са њим волели да проводе време, увек је био ту када им је био потребан. 

Сада су се, неколико месеци после трагедије окупили и договорили да ураде нешто да сећање на Немању не бледи. Прошлог викенда, 1. и 2. марта одржан је меморијални турнир у малом фудбалу " У сећање на Немању". Турнир су организовали Немањина браћа и сестре, као и другови. Немањин пријатељ, Никола Добранић открио је детаље организације ове племенитог геста: 

Фото: Јелена Контић

- Турнир у малом фудбалу у Степановићеву организовали смо ми — Немањини другови, другарице, браћа и сестре. На турниру је учествовало 34 екипе из Новог Сада, Футога, Равног Села, Руменке, Змајева, Кисача, Бачког Јарка,Ветерника, Бачког Петровца, Бегеча, Степановићева, а играле су чак и две екипе из Љига. Узраст учесника није био ограничен, тако да су фудбал играли и јуниори и сениори. Турнир се одржао 1. и 2. марта, тачно четири месеца након што смо изгубили нашег пријатеља и брата Немању. Помогли су нам 
наши и његови родитељи, као и сви грађани Степановићева, а неке фирме из села и околине били су спонзори. Желимо свима да се од срца захвалимо на подршци. После овог турнира "У сећање на Немању", планирамо сваке наредне године да организујемо меморијални турнир у малом фудбалу "За Немању".- рекао је Никола, па открио ко је још помогао да се турнир реализује: 

Фото: Јелена Контић

- Основна школа "Алекса Шантић" нам је такође помогла тиме што нам је уступила спортску халу за овај хуманитарни турнир. Посебно се захваљујемо судији Драгану Зељковићу, првој помоћи коју је пружала Ђина Ћириловић, фотографу Јелени Контић и Радивоју Келеману из основне школе, јер без њих турнир не би био забележен. Победник турнира је тим "Чепси" из Бачког Петровца, други су били "М.М. браћа Милановић" из Степановићева, док су трећи били "Ђугарден" с играчима из Ветерника и Новог Сада.

Најемотивнији део турнира је био када је Игор Кања освојио пехар за најбољег играча турнира и поклонио га млађем брату страдалог Немање: 

- За најбољег голмана проглашен је Драган Зељковић из екипе "М.М. браћа Милановић", који је за цео турнир примио само један гол. Најбољи стрелац турнира је Алекса Вучковић, који је постигао седам голова, а Игор Кања је освојио пехар за најбољег играча турнира, који је након тога поклонио млађем брату настрадалог Немање Комару, тиме показавши каква је особа. Оба лауреата су из екипе "Чепси". Идеја о овом турниру потекла је из наше жеље да прикупимо новац за израду мурала са Немањиним ликом. Кроз ову иницијативу смо желели да организујемо хуманитарни турнир "У сећање на Немању" и одамо почаст нашем настрадалом другу. Знали смо га од рођења, цео живот смо провели заједно, дружећи се и пролазећи кроз све важне тренутке једни уз друге. Био је више од пријатеља — био је као део наше породице, неко са ким смо делили детињство, тајне, смех и све оне мале ствари које чине живот посебним. Његов губитак је оставио празнину коју је тешко описати речима. 

Фото: Јелена Контић

На турниру је прикупљено милион динара, а идеја је да се наслика мурал у Немањину част: 

Идеја за мурал је наш начин да га заувек сачувамо у нашим сећањима и
покажемо колико нам је значио. Немања као друг увек је био поштен и увек је желео да помогне свима. Највише су га занимала кола и та тема је била његов омиљени повод за разговор. Са својих 17 година, Немања је доста тога видео и проживео са нама. Ми, као Немањини другови и другарице, јако смо захвални Богу што нам је послао такву особу и таквог друга који нам је улепшао један период живота који ћемо заувек памтити. Његов смех, његова енергија и његова страст према животу оставили су дубок траг у нашим срцима. Волели смо да излазимо са њим, јер је увек био душа забаве. Када бисмо заједно пили и
проводили време, Немања је волео да пева, и увек је умео да направи
атмосферу која нам је остала у лепом сећању. Иако смо имали толико планираних тренутака и живота пред собом, доста од тих планова нисмо успели да остваримо са њим. То је највећа туга коју носимо — што нисмо имали више времена заједно, што нисмо успели да
поделимо све те важне тренутке које смо сањали. Немања ће заувек имати посебно место у нашим срцима и памтићемо га као најдивнију особу, као другара који нам је био ослонац и који је својим присуством чинио све бољим. Сећање на њега ће увек бити са нама и никада га нећемо заборавити.

УСПОМЕНА КОЈА ЖИВИ: Турнир у малом фудбалу у част страдалог Немање Комара

 

БОНУС ВИДЕО: