USPOMENA KOJA ŽIVI: Turnir u čast stradalog Nemanje Komara

Ovaj mladić imao je samo sedamnaest godina kada se dogodila nesreća. Čekao je autobus za selo u kom živi, Stepanovićevo, nije ni slutio da će njegovi momački snovi i ljubav prema životu biti ugašeni u 11 časova i 52 minuta. Nemanja Komar je bio neko koga su meštani obožavali, uvek vedar i kulturan, nasmejan... Drugovi su sa njim voleli da provode vreme, uvek je bio tu kada im je bio potreban. 

Sada su se, nekoliko meseci posle tragedije okupili i dogovorili da urade nešto da sećanje na Nemanju ne bledi. Prošlog vikenda, 1. i 2. marta održan je memorijalni turnir u malom fudbalu " U sećanje na Nemanju". Turnir su organizovali Nemanjina braća i sestre, kao i drugovi. Nemanjin prijatelj, Nikola Dobranić otkrio je detalje organizacije ove plemenitog gesta: 

Foto: Jelena Kontić

- Turnir u malom fudbalu u Stepanovićevu organizovali smo mi — Nemanjini drugovi, drugarice, braća i sestre. Na turniru je učestvovalo 34 ekipe iz Novog Sada, Futoga, Ravnog Sela, Rumenke, Zmajeva, Kisača, Bačkog Jarka,Veternika, Bačkog Petrovca, Begeča, Stepanovićeva, a igrale su čak i dve ekipe iz LJiga. Uzrast učesnika nije bio ograničen, tako da su fudbal igrali i juniori i seniori. Turnir se održao 1. i 2. marta, tačno četiri meseca nakon što smo izgubili našeg prijatelja i brata Nemanju. Pomogli su nam 
naši i njegovi roditelji, kao i svi građani Stepanovićeva, a neke firme iz sela i okoline bili su sponzori. Želimo svima da se od srca zahvalimo na podršci. Posle ovog turnira "U sećanje na Nemanju", planiramo svake naredne godine da organizujemo memorijalni turnir u malom fudbalu "Za Nemanju".- rekao je Nikola, pa otkrio ko je još pomogao da se turnir realizuje: 

Foto: Jelena Kontić

- Osnovna škola "Aleksa Šantić" nam je takođe pomogla time što nam je ustupila sportsku halu za ovaj humanitarni turnir. Posebno se zahvaljujemo sudiji Draganu Zeljkoviću, prvoj pomoći koju je pružala Đina Ćirilović, fotografu Jeleni Kontić i Radivoju Kelemanu iz osnovne škole, jer bez njih turnir ne bi bio zabeležen. Pobednik turnira je tim "Čepsi" iz Bačkog Petrovca, drugi su bili "M.M. braća Milanović" iz Stepanovićeva, dok su treći bili "Đugarden" s igračima iz Veternika i Novog Sada.

Najemotivniji deo turnira je bio kada je Igor Kanja osvojio pehar za najboljeg igrača turnira i poklonio ga mlađem bratu stradalog Nemanje: 

- Za najboljeg golmana proglašen je Dragan Zeljković iz ekipe "M.M. braća Milanović", koji je za ceo turnir primio samo jedan gol. Najbolji strelac turnira je Aleksa Vučković, koji je postigao sedam golova, a Igor Kanja je osvojio pehar za najboljeg igrača turnira, koji je nakon toga poklonio mlađem bratu nastradalog Nemanje Komaru, time pokazavši kakva je osoba. Oba laureata su iz ekipe "Čepsi". Ideja o ovom turniru potekla je iz naše želje da prikupimo novac za izradu murala sa Nemanjinim likom. Kroz ovu inicijativu smo želeli da organizujemo humanitarni turnir "U sećanje na Nemanju" i odamo počast našem nastradalom drugu. Znali smo ga od rođenja, ceo život smo proveli zajedno, družeći se i prolazeći kroz sve važne trenutke jedni uz druge. Bio je više od prijatelja — bio je kao deo naše porodice, neko sa kim smo delili detinjstvo, tajne, smeh i sve one male stvari koje čine život posebnim. NJegov gubitak je ostavio prazninu koju je teško opisati rečima. 

Foto: Jelena Kontić

Na turniru je prikupljeno milion dinara, a ideja je da se naslika mural u Nemanjinu čast: 

Ideja za mural je naš način da ga zauvek sačuvamo u našim sećanjima i
pokažemo koliko nam je značio. Nemanja kao drug uvek je bio pošten i uvek je želeo da pomogne svima. Najviše su ga zanimala kola i ta tema je bila njegov omiljeni povod za razgovor. Sa svojih 17 godina, Nemanja je dosta toga video i proživeo sa nama. Mi, kao Nemanjini drugovi i drugarice, jako smo zahvalni Bogu što nam je poslao takvu osobu i takvog druga koji nam je ulepšao jedan period života koji ćemo zauvek pamtiti. NJegov smeh, njegova energija i njegova strast prema životu ostavili su dubok trag u našim srcima. Voleli smo da izlazimo sa njim, jer je uvek bio duša zabave. Kada bismo zajedno pili i
provodili vreme, Nemanja je voleo da peva, i uvek je umeo da napravi
atmosferu koja nam je ostala u lepom sećanju. Iako smo imali toliko planiranih trenutaka i života pred sobom, dosta od tih planova nismo uspeli da ostvarimo sa njim. To je najveća tuga koju nosimo — što nismo imali više vremena zajedno, što nismo uspeli da
podelimo sve te važne trenutke koje smo sanjali. Nemanja će zauvek imati posebno mesto u našim srcima i pamtićemo ga kao najdivniju osobu, kao drugara koji nam je bio oslonac i koji je svojim prisustvom činio sve boljim. Sećanje na njega će uvek biti sa nama i nikada ga nećemo zaboraviti.

USPOMENA KOJA ŽIVI: Turnir u malom fudbalu u čast stradalog Nemanje Komara

 

BONUS VIDEO: