"ЗАУВЕК И ДАН ВИШЕ": Одржано поетско вече за Емилију Поповић

Емилија је студирала српску књижевност ијезик, писала је изврсну поезију која се бави егзистенцијом. Кроз стихове покушала је да одговори ко смо и куда идемо.Комеморативно вече су организовале Емилијине колеге са Филозофског факултета поводом њеногрођендана, односно у дану када се сурећу поезија и пролеће 20. марта. Вече је отворено песмом &quot;Некако с&#39;прољећа&quot;, а салу Културног центра испунли су у великом броју пријатељи,колеге и познаници који су је обожавали.Фото: Фацебок/Емилија ПоповићУпоетско-драмскомпрограму Драмске секције Филозофског факултета Универзитета је учествовало преко 20 чланова драмске секције.Читали суЕмилијинепесме које су настале током 2019. године, у оквиру курса &quot;Креативно писање поезије&quot;, као у различитим фазама у наредним годинама, а најзначајнији део песама је настао у пролеће и лето 2024. године. Истакли су да сепесничка мисао њихове пријатељице и колегинице прелива на научну и обратно.Фото: Приватна архиваДруги део програма посвећен је Емилијинимтумачењима драмеМомчилаНастасијевића&quot;Недозвани&quot;.Публика је чула стихове посвећене Емилији, али и онекоје је волела...После су се вратилии на драму &quot;Заувек и дан више&quot; која је настајала управо на истој сцени Културног центра Новог Сада.Фото: Приватна архиваСваки тренутак овог програма био је преплављен емоцијама. Емилија ће својим огромним заслугама остати заувек у сећању и користиће се сваки тренутак да се њен рад помене. Планира се објављивање њене збирке песма.Фото: Приватна архиваУ наставку текста можете прочитати песму Емилје Поповић:ДолазакЧами с велом на глави &ndash;ни на небу ни на земљинеупрљана белиначека своје просце.Шта се оно у долини сјаше?Иду л᾽ гором Петрови сватови?Нити иду, нити звечијаше.Од просаца је тусамо стари вентилаториз деведесетих &ndash;хлади, али прави буку.Без руку, силином окретаја,узео је младу у своје наручје;померио је вео, али га не подиже.Ваздух не оставља траг.Речи одана Пенелопас другог Лиманалежи распарачана по собии пита се хоће ли доћимладожењакоји се не плашида упрља бело теломасним Словима.Црноруки песнички ђакон,утишава младожењу;одлази у купатило:пере руке од свега.Млада се молида се поново огласивентилатор &ndash;он бар помера вео,иако то значи дабели папир остајебео.Замрзнута у моногласјунада се поветарацуу чијој буци,ако добро начуљиш уши,можеш чути песмукосовских божура.Боље ишта него ништа?Биографија Емилије ПоповићРођена је 20. марта 1996. у Лозници где је завршила основну и средњу школу. Потом је уписала Филозофски факултет у Новом Саду, одсек за српски језик и књижевност. Од 2021. године на истом факултету је уписала докторске студије. Редовни члан Матице српске постала је 2021. године, а члан сарадникпостала је 2024. године. Била је стипендиста Фонда за младе таленте Републике Србије, Министарства наука, технолошког развоја и иновације Републике Србије.Добитница је Градске награде града Лознице, али и прве Бранкове награде Матице српске (за рад о мотиву инцеста у драмском стваралаштву Момчила Настасијевића). Заједно са Нином Стокић држала је драмске радионице у оквиру делатности Омладинског одбора. Учествовала на научним скуповима о Растку Петровићу, Милошу Црњанском и многим песничким програмима Матице српске. Писала је научне радове и књижевне критике за Зборник Матице српске за књижевност и језик и Летопис Матице српске, а сарађивала је и са Лексиконом писаца српске књижевности.БОНУС ВИДЕО:

"ЗАУВЕК И ДАН ВИШЕ": Одржано поетско вече за Емилију Поповић

Ваш коментар

Нема коментара