СЛАВИМО ПРЕТПРАЗНИШТВО БЛАГОВЕСТИ: Испоштујте ову традицију

Син Кариона Мисирца који се замонашио у Скиту. Достигао је огромно смирење и врлине, па му је и дању и ноћи срце било испуњено благошћу. Био је млађи од многих стараца и очева у Скиту, али је достигао такве врлине да су и старији желели да уче од њега.Једном га је упитао Св. Макарије: Реци ми, шта је посао монаха? Захарије му је одговорип: Зар мене питаш, оче? На то му ава Макарије одговори: Да, чедо Захарије, јер ме неко у души потстиче да те то упитам. Захарија рече: По моме мишљењу, оче, посао је монаха - приморавати себе на све за повести Божје.Фото: ВикипедијаЈедном приликом аве Мојсије упита Захарију: Реци ми, шта да радим? Чувши то, Захарија се баци пред ноге авеМојсију, говорећи: Ти мене питаш, оче? Старац му рече тад: Веруј ми, чедо, видех Духа Светог где сиђе на тебе, и то ме принуди да те питам. Тада Захарија скиде свој кукуљ/камилавку (тј. монашку капу), баци јепод ноге и , пошто је изгазио, рече: Ако човек не смрви себе овако, не може бити монах! - Његов отац, ава Карион, говорио је: Ја сам многе трудове и подвиге поднео, веће од трудова сина мог Захарије, али нисам достигао ту духовну меру као он због његовог смирења и ћутања.Када преподобни Захарија беше на самрти, упита га споменути авеМојсије: Шта видиш? Захарија му одговори: Није ли боље, оче, да човек ћути? На то аве Мојсије одговори: Да, чедо, боље је, зато и ћути.У тренутку његове смрти, аваИсидор, који је седео поред њега поред њега, погледавши у небо, рече: Радуј се, чедо моје, Захарија, јер ти се отворише врата небеског царства.Тропар (глас 4)Данас је почетак васељенске радости, да запевамо претпразничко откривење, јер ево Гаврило долази, носећи Ђеви благовест и кличе Јој: Радуј се, благодатна, Господ је с Тобом!Шта човеку вреди. Ти Господе, рече. Да сва свет пространи у својину стече, Када мора данас ил&rsquo; сутра умасти. А стечено благо њега надживети! Шта вреди да круну он на главу стави Кад је иза себе мора да остави! Шта му вреди злато и хрпа од сребра Кад прорасте трава кроз суха му ребра! Шта помаже свила, бисер и јестива. Кад га сунце више не сагледа жива! Изгуби ли душу, шта му свет помаже? Тел&#39;о му без душе у гроб се полаже. Тело му и душа, обоје умрли. Свако својим путем своме гробу хрли. Два мртваца тада људи сахрањују, Ни за једним од њих горко не тугују. О нек чува душу ко разума има, Опомену јасну Ти си дао свима. Душа је једино што се може спасти. Све друго у свету &ndash; и свет хе пропасти. О Господе драги, кад Твој савет знамо. Још и силу Твоју и помоћ требамо. О помози, блаже, нашој грешној души, Дим сујете светске да је не угуши.БОНУС ВИДЕО:

СЛАВИМО ПРЕТПРАЗНИШТВО БЛАГОВЕСТИ: Испоштујте ову традицију

Ваш коментар

Нема коментара