НАУЧНИЦИ ДРОГИРАЛИ РИБЕ: Резултати истраживања их изненадили

Научници су користили фармацеутске имплантате са спорим отпуштањем и одашиљаче за праћење животиња како би пратили како је изложеност двама уобичајеним лековима утицала на понашање и миграцију младог атлантског лососа у шведској реци Дал док су мигрирали у Балтичко море.Студија, коју је водило Шведски универзитетпољопривредних наука, открила је да уобичајено откривени нивоиклобазама у околини&ndash; лека који се често прописује за поремећаје спавања - повећавајууспешност миграције риба из реке у море.Такођеје утврђено да је клобазам скратио време које је лососима требало да прођу кроз две бране хидроелектрана дуж њихове миграцијске руте, препреке које обично ометају успешну миграцију.Фото: Јутјуб принтскрин/Ocean WiseРастућа претња за водене екосистемеМаркус Микелангели са аустралијског универзитетаГрифит, који је дао кључни допринос студији објављеној у Science-y, нагласио је све већу претњу фармацеутског загађења дивљинеи екосистема.- Фармацеутски загађивачи растући су глобални проблем, са више од 900 различитих материјакоје су откривене у воденим путевима широмсвета -рекао је Микелангели.- Посебно су забрињавајуће психоактивне материјепопут антидепресива и лекова против болова, које могу значајно да ометајурад мозга и понашање дивљих животиња.Фото: ПрофимедиаНеочекиванадејстванису нужно позитивнаПовећани успех миграције код лососа изложеног клобазаму може да се чиникао користан учинак, рекао је Микелангели.Међутим упозорио је да се очекује да свака промена природног понашања и екологије неке врсте има шире негативне последице и за ту врсту и за околну заједницу дивљих животиња.Многи фармацеутски производи остају у околинизбог слабе биоразградивости и недовољног прочишћавања отпадних вода, рекао је Микелангели.- Дизајнирањем лекова који се брже разграђују или постају мање штетни послеупотребе можемо значајно да ублажимоутицај фармацеутског загађења на околину у будућности.Закључно, студија је открила да је више лососа под утицајем бензодиазепина успело да допливадо мора него оних који нису били изложени лековима, можда зато што су имали веће шансе за преживљавање на путу. Ови резултати откривају необичну иронију: људи су учинили свет стреснијим за многе животиње, на примеруништавањем станишта и преграђивањемрека. У исто време, засићујемо околинулековима који мењају расположење. Дали је могуће да им тиме заправо помажемо да се лакше носе са тим стресом?БОНУС ВИДЕО:

НАУЧНИЦИ ДРОГИРАЛИ РИБЕ: Резултати истраживања их изненадили

Ваш коментар

Нема коментара