Научници су користили фармацеутске имплантате са спорим отпуштањем и одашиљаче за праћење животиња како би пратили како је изложеност двама уобичајеним лековима утицала на понашање и миграцију младог атлантског лососа у шведској реци Дал док су мигрирали у Балтичко море.
Студија, коју је водило Шведски универзитет пољопривредних наука, открила је да уобичајено откривени нивои клобазама у околини – лека који се често прописује за поремећаје спавања - повећавају успешност миграције риба из реке у море.
Такође је утврђено да је клобазам скратио време које је лососима требало да прођу кроз две бране хидроелектрана дуж њихове миграцијске руте, препреке које обично ометају успешну миграцију.
Фото: Јутјуб принтскрин/Ocean Wise
Растућа претња за водене екосистеме
Маркус Микелангели са аустралијског универзитета Грифит, који је дао кључни допринос студији објављеној у Science-y, нагласио је све већу претњу фармацеутског загађења дивљине и екосистема.
- Фармацеутски загађивачи растући су глобални проблем, са више од 900 различитих материја које су откривене у воденим путевима широм света - рекао је Микелангели.
Прочитајте још
- Посебно су забрињавајуће психоактивне материје попут антидепресива и лекова против болова, које могу значајно да ометају рад мозга и понашање дивљих животиња.
Фото: Профимедиа
Неочекивана дејства нису нужно позитивна
Повећани успех миграције код лососа изложеног клобазаму може да се чини као користан учинак, рекао је Микелангели. Међутим упозорио је да се очекује да свака промена природног понашања и екологије неке врсте има шире негативне последице и за ту врсту и за околну заједницу дивљих животиња.
Многи фармацеутски производи остају у околини због слабе биоразградивости и недовољног прочишћавања отпадних вода, рекао је Микелангели.
- Дизајнирањем лекова који се брже разграђују или постају мање штетни после употребе можемо значајно да ублажимо утицај фармацеутског загађења на околину у будућности.
Закључно, студија је открила да је више лососа под утицајем бензодиазепина успело да доплива до мора него оних који нису били изложени лековима, можда зато што су имали веће шансе за преживљавање на путу. Ови резултати откривају необичну иронију: људи су учинили свет стреснијим за многе животиње, на пример уништавањем станишта и преграђивањем река. У исто време, засићујемо околину лековима који мењају расположење. Да ли је могуће да им тиме заправо помажемо да се лакше носе са тим стресом?
БОНУС ВИДЕО:
