Naučnici su koristili farmaceutske implantate sa sporim otpuštanjem i odašiljače za praćenje životinja kako bi pratili kako je izloženost dvama uobičajenim lekovima uticala na ponašanje i migraciju mladog atlantskog lososa u švedskoj reci Dal dok su migrirali u Baltičko more.
Studija, koju je vodilo Švedski univerzitet poljoprivrednih nauka, otkrila je da uobičajeno otkriveni nivoi klobazama u okolini – leka koji se često propisuje za poremećaje spavanja - povećavaju uspešnost migracije riba iz reke u more.
Takođe je utvrđeno da je klobazam skratio vreme koje je lososima trebalo da prođu kroz dve brane hidroelektrana duž njihove migracijske rute, prepreke koje obično ometaju uspešnu migraciju.
Foto: Jutjub printskrin/Ocean Wise
Rastuća pretnja za vodene ekosisteme
Markus Mikelangeli sa australijskog univerziteta Grifit, koji je dao ključni doprinos studiji objavljenoj u Science-y, naglasio je sve veću pretnju farmaceutskog zagađenja divljine i ekosistema.
- Farmaceutski zagađivači rastući su globalni problem, sa više od 900 različitih materija koje su otkrivene u vodenim putevima širom sveta - rekao je Mikelangeli.
Pročitajte još
- Posebno su zabrinjavajuće psihoaktivne materije poput antidepresiva i lekova protiv bolova, koje mogu značajno da ometaju rad mozga i ponašanje divljih životinja.
Foto: Profimedia
Neočekivana dejstva nisu nužno pozitivna
Povećani uspeh migracije kod lososa izloženog klobazamu može da se čini kao koristan učinak, rekao je Mikelangeli. Međutim upozorio je da se očekuje da svaka promena prirodnog ponašanja i ekologije neke vrste ima šire negativne posledice i za tu vrstu i za okolnu zajednicu divljih životinja.
Mnogi farmaceutski proizvodi ostaju u okolini zbog slabe biorazgradivosti i nedovoljnog pročišćavanja otpadnih voda, rekao je Mikelangeli.
- Dizajniranjem lekova koji se brže razgrađuju ili postaju manje štetni posle upotrebe možemo značajno da ublažimo uticaj farmaceutskog zagađenja na okolinu u budućnosti.
Zaključno, studija je otkrila da je više lososa pod uticajem benzodiazepina uspelo da dopliva do mora nego onih koji nisu bili izloženi lekovima, možda zato što su imali veće šanse za preživljavanje na putu. Ovi rezultati otkrivaju neobičnu ironiju: ljudi su učinili svet stresnijim za mnoge životinje, na primer uništavanjem staništa i pregrađivanjem reka. U isto vreme, zasićujemo okolinu lekovima koji menjaju raspoloženje. Da li je moguće da im time zapravo pomažemo da se lakše nose sa tim stresom?
BONUS VIDEO:
