Сви коментари - Има 102 године, вози, виталан је и даје СЕДАМ упутстава за ДУГ ЖИВОТ

Др Шарфенбертпомоћни је професор на УниверзитетуЛома Линда у Калифорнији (једне од пет светских плавих зона). Рођен је 1923. године, а и даље је изузетновиталан, ментално бистар, самосталан, путује светом и вози аутомобил те је доказ потенцијалних здравствених користи које могу да проистекнуиз придржавања његових седам животних навика.ДрШарфенберг такођеје одбацио идеју да је генетика играла улогу у његовој дуговечности. Његова мајка преминула је у својим 60-имод Алцхајмерове болести, а његов је отац подлегао срчаном удару у 76. години. ДрШарфенберг је, такође, надживео оба своја брата која су била мање физички активна.Седам животних правила дрШарфенберга за дуговечностДокторверује да поштовање његових седам једноставних животних правила може да спречипојаву кардиоваскуларних болести повезаних са старењем попут срчаног удара, можданог удара и дијабетеса, који су водећи узроци болести и смрти у развијеним земљама. Он тврди да придржавање његових животних правила не само да може помоћи у превенцији болести срца, већ и потенцијално помоћи људима да живе дуже.Фото: ЕПА1. Никад не пушитеШарфенберг никада није пушио те је објаснио да су опасности од дувана добро познате и документоване од 1964. године у Surgeon General report-у.Доказано је да пушење штети готово сваком органу у телу и један је од највећих узрока болести и смрти које се могу спречити у многим земљама широм света. На пример, 2018. године болести повезане са пушењем убиле су готово 20.500 Аустралијанаца.2. Немојте пити алкохолОсим што никад не пуши, Шарфенберг, такође, апстинира од алкохола.Упркосистраживањима која сугеришу да повремено пијење или одређена алкохолна пића могу да понуденеке здравствене предности, дрШарфенберг указао је на студије које показују да се свазаштитнадејствакоје нуди ниска конзумација алкохола компензују повећаним ризиком од рака.Његово мишљење подржавају смернице Светске здравствене организације према којима је најсигурнији избор без алкохола.Фото: Профимедиа/Предраг Митић3. Одржавање вашег тела активним је важно, посебно након 40. године- Иако сам нутрициониста, мислим да је вежба чак важнија од исхране -рекао је Шарфенберг идодао како сматра да је најважнија животна фаза за вежбањесредина живота, од 40. до 70. године.- Тада вам треба, јер то је време када се људи обично опусте, имају више новца, купују више хране, више седе, једу више&hellip; а то је погрешан пут -истакао је.Фото: ПрофимедиаПрофесорова преферирана рутина вежбања је вртларство и брзо ходање. Он се, такође, осврнуо на студију која је показала да су људи који ходају више од 3,22 километра дневно имали упола мању стопу смртности од оних који су били мање активни.Докторје у интервјуу за Todayрекао како верује да је његов врло активан животни стил разлог што је &quot;надживео&quot; своја два брата деценијама. - Главна разлика је била што сам пуно вежбао -открио је.4. Избаците грицкалицеСрж правила доктораШарфенберга је да оно што једете чини разлику те да треба даосигуратеда одржавате здраву тежину. Он препоручује примену једноставних упутставаоко прехрамбених навика како бисте били сигурни да се нећете угојити.Фото: Профимедиа- Једите у право време. То значи да нема грицкања. Једите разнолику природну, непрерађену храну у количинама за идеалну тежину&hellip; То је све што треба дазнате -рекао је Шарфенберг.Он је, такође, рекаода повремени пост има одређене здравствене предности те је открио да му је задњи оброк у дану рано послеподне те да више не конзумира храну до 6.30 сати ујутро.5. Размислите о избацивању меса из исхранеКао члан Цркве адвентиста седмог дана, Шарфенберг се од детињства придржавао вегетаријанске исхране. Он је пробао месо, алиније га јео од своје 20. године. Уместо тога, следи потпунобиљну исхрану, која укључује млеко и јаја.Омиљена храна мује: манго, каки, кромпир те макадамија и други орашасти плодови и семенке. Он је рекао да је вегетаријанска исхрана &quot;оптимална&quot; јер конзумирање превише меса може да повећаризик од кардиоваскуларних болести.6. Смањите унос засићених масти и месаОво правило повезано је са објашњењем о предностима усвајања вегетаријанске исхране, јер мноштво засићених масти долази из меса попут говедине, свињетине и перађевина.У складу с тим, докторкаже да је придржавање вегетаријанске исхране и избацивање уноса животињских масти најједноставнији начин да се избегну ризици повезани са високим уносом засићених масти, попут високог крвног притискаи високог холестерола.7. Реците &quot;не&quot; својој жељи за слаткимДрШарфенберг је указао на јасну везу између конзумације шећера и повећаног ризика од срчаних болести, као и других здравствених проблема повезаних с гојењем.Он препоручује модификовање рецепата како би се смањио унос шећера. На пример, предлаже замену слатких сирупа који се користе за палачинке и вафле са воћем и кремом од индијских орашчића.Из СЗОпрепоручују да шећери не чине више од десет посто нашег укупног прехрамбеног енергетског уноса или мање од 12 кашичицадневно. Смањење уноса на мање од пет посто дневног енергетског уноса (шест кашичицаили 25 грама) даје још више здравствених предности, пише ДејлиМејл.БОНУС ВИДЕО:

Има 102 године, вози, виталан и има 7 упутстава за ДУГ ЖИВОТ

Ваш коментар

Топ коментари

Ivan Zgrozeni

Ivo brate

E pa onda