СЛУТИ НА НАЈГОРЕ: "Жао ми је, не пуштају ме да одем"

Ведрана Рудан, бритка, бескомпромисна књижевница оштрог језика, данас води најтежу борбу у животу: ону против немилосрдне болести која јој из дана у дан тестира тело, али и дух.Фото: АТА имагесНакон месеци тишине и нагађања, Рудан је одлучила да проговори. У својој потресној колумни &quot;Умирање на рате &ndash; Девојка у загрљају метастаза&quot;, отворено је, без улепшавања, описала свакодневицу коју сада не одређују теме из политике, феминизма или књижевности &ndash; већ дијагнозе, прегледи, терапије и покушаји да се пронађе смисао у свету који се преко ноћи променио.- Је**те, који давеж. Хемо, имуно, зрачења, болница, болница, болница&hellip; Па дођеш кући. Мачке грицкају кексиће, цвеће цвета око куће, муж у фотељи, на екрану се неки кретени боре за неко прво место. Зове ме пријатељица и плаче. Чекам да се смири. &quot;Ово ти нисам никад рекла, незамислив ми је живот без тебе&quot;. Ћутим јер није пристојно стално понављати желим умрети, желим умрети, а људи око тебе ти продају фору како је све у мојим рукама само треба мислити ружичасто. Мој муж скаче са столице, &quot;наши&quot; ће ипак бити прваци&hellip; Како ће изгледати живот у кући кад ме не буде? - написала је Ведрана.- Шта ће се променити? Моме ће мужу си*ати комад, здрави комад, пећи палачинке, све ће наше заједничке фотке лежати у коноби&hellip; Смејем се гласно. &quot;Коначно&quot;, говори муж, &quot;видиш да хемо има смисла, боље си, оздравићеш&quot;. &quot;Да&quot;, говорим, &quot;осећам се боље&quot; и гледам весело у мужа који не зна шта га чека. А моја деца? Зову ме, посећују, спремају ми посебне ручкове, а ја глумим ентузијазам пред једним дететом које схвата да глумим. Другоме кукам. Жао ми је људи који ме не пуштају да одем, а онда ми пада на памет како бих се ја осећала на њиховом месту. Убила бих бога у њима ако би клонули. Задавила бих мужа кад би ми рекао, кад ја умрем на каучу ће седити, здрави господин и убацивати ти јагоде у уста&hellip; &quot;Је*але те јагоде&quot;, вриснула бих хистерично, &quot;бори се за живот, не планирај моју будућност&quot;. Зато му нисам споменула ону си*ату куварицу. Пријатељица ме опет зове: &quot;Замисли, није заборавио на годишњицу, уплатио нам је летовање на Корчули&hellip;&#39; А онда ме забринуто пита, &quot;како си?&quot; Осећа се кривом. Хтела бих мојим драгима нормалним гласом рећи, не бојим се, спремна сам, опустите се и ви. Зашто морам цвркутати, желим живети, желим живети желим живети? Кад ћемо сви ми схватити да се смрт дешава и онима које волимо?&quot; - писало је у њеној објави.БОНУС ВИДЕО:

СЛУТИ НА НАЈГОРЕ: "Жао ми је, не пуштају ме да одем"

Ваш коментар

Топ коментари

baunti

revolution