ЋИРИЛИЦА ПИСМО ДРУГОГ РЕДА У ЦРНОЈ ГОРИ

Додуше, видљив је ту и тамо понеки ситан напредак каом рецимо, у штампању књижевних дела на ћирилици.Доношењем Устава 2007, годину након мајског референдума и обнове државне независности, новоформирани црногорски промовисан је као &bdquo;службени језик&ldquo;, а српски (најбројнији), бошњачки, хрватски и албански као језици у службеној употреби. Сви јавни натписи, називи установа, институција, школа, путокази исписани су латиницом. Њоме су били исписани и сви државни обрасци, рачуни за струју, комуналије...Српски национални савет је у протеклом времену, указивао на непоштовање и неусклађеност употребе оба писма са уставним нормама.Такав став показао је на непосредан и јасан начин повређивање уставне гаранције равноправности ћириличног и латиничног писма садржане у члану 13 Устава Црне Горе. Управо је на томе Заштитник људских права и слобода прошле године упутио препоруку свим држвним институцијама да у складу са својим надлежностима нормативно уреде и конкретизују гаранцију о равноправности ћириличног и латиничног писма.Председник Савета др Момчило Вуксановић каже за &bdquo;Новости&ldquo; да ћирилица има посебну вредност за &bdquo;народе који живе у Црној Гори &ndash;Црногорце, Србе, Бошњаке и Муслимане&ldquo;.-Ћирилицом смо се уписали међу цивилизоване (словесне) и историјске народе којом су исписани сви наши културни трагови. Ћирилицом је написана најпознатија наша књига Мирослављево јеванђеље, коју је Унеско уврстио у едицију Памћења света, као једно од 120 највреднијих добара које је створила људска цивилизација, као и Октоих и друге књиге из Црнојевића штампарије, чије штампање представља најзначајније датуме културне историје Црне Горе. Како не постоји ниједан разлог за потискивање и напуштање ћирилице &ndash;ни историјски, ни културни, ни естетски, ни лингвистички, ни верски, ни техничко-технолошки, и како је ћирилица била и остала једна од основних одредница нашег идентитета, њено напуштање значило би прекид са нашим културним и духовним идентитетом, односно одрицање од свог културног наслеђа, упозорава Вуксановић.Својевремено је у Црној Гори избио велики скандал када су најбољим школарцима уз диплому &bdquo;Луча&ldquo; дељени Његошева дела &bdquo;Луча микрокозма&ldquo; и &bdquo;Горски вијенац&ldquo; написани на латиници! Чак је и имитација великог песника била на том писму! Све оно што је стварао и писао на српском језику и ћирилици овај великан (и не само он), у његовој Црној Гори бивша власт покушава да избрише.Песник Хаџи Богољуб Велимировић каже за наш лист да &bdquo;ако ћирилично немамо писмо, онда ми Срби нијесмо или нисмо!&ldquo;-Најлепша и најбоља дела су нам написана на ћирилици, зато је неправедно да је у &bdquo;неприлици&ldquo;. Нажалост у Његошевој Гори ћирилица се за свој опстанак грчевито бори! За мене као староподгоричанина су Титоград и Подгорица као насилна латиница и природна ћирилица. Тридесет година репресалије и тортура (са још наслеђеним деценијама) учинило је своје. Треба истрајавати на истини, историјском наслеђу, никога не повређујући. Нека свак потражи истну. Нека завири у Његоша, поручује Велимировић.Потискивање српског језика и ћирилице траје још од 1916.године када је 14 угледних учитеља из Бјелопавлића животима платило одбрану српског језика и ћирилице. Након увођења војне управе, окупатор је почетком те године посебне мере у Црној Гори увео у школству. Наређено је да се у школе, уместо ћирилице, уведе латинично писмо, као и да се из наставних програма избаце јуначке и патриотске песме и српска историја. Томе се одлучно, подношењем отказа на службу супроставила група учитеља из Бјелопавлића, након чега су ухапшени и послати пред војни суд. Оставке које су потписали у Војној команди у Подгорици 19.октобра 1916. образложили су речима: &bdquo;Ћирилица је српска историја &ndash;артерија, аорта српског национализма, а ми смо спремни да будемо српски учитељи и нећемо да будемо анационални. Да бисмо остали доследни позиву српског учитеља у Црној Гори, част нам је известити команду да са овим подносимо оставку на своју досадашњу дужност&ldquo;.Пре 21 годину, 26 професора из Никшића и један из Херцег Новог протествовали су због преименовања српског језика у матерњи. Платили су високу цену &ndash;остали су без посла.&bdquo;ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ&ldquo; ПРЕВЕДЕН НА ЦРНОГОРСКИ!Највећу &bdquo;бомбу&ldquo; изазвао је превод Његошевог &bdquo;Горског вијенца&ldquo; на црногорском језику, који тада није био службени у Црној Гори. То ремек дело нашло се на &bdquo;хируршком столу&ldquo; језичких следбеника Аднана Чиргића, па су у одређене речи на силу унета два нова слова која се пишу као акцентована &bdquo;с&ldquo; и&ldquo;з&ldquo;. Тако на пример, у стиху у којем се помињу &bdquo;Турци изјелице&ldquo;, уместо фонема &bdquo;з&ldquo; и &bdquo;ј&ldquo;, угурано је ново црногорско слово које се пише као &bdquo;з&ldquo; са апострофом изнад њега.Фото: Промо

ЋИРИЛИЦА ПИСМО ДРУГОГ РЕДА У ЦРНОЈ ГОРИ

Ваш коментар

Нема коментара