Додуше, видљив је ту и тамо понеки ситан напредак каом рецимо, у штампању књижевних дела на ћирилици.
Доношењем Устава 2007, годину након мајског референдума и обнове државне независности, новоформирани црногорски промовисан је као „службени језик“, а српски (најбројнији), бошњачки, хрватски и албански као језици у службеној употреби. Сви јавни натписи, називи установа, институција, школа, путокази исписани су латиницом. Њоме су били исписани и сви државни обрасци, рачуни за струју, комуналије...
Српски национални савет је у протеклом времену, указивао на непоштовање и неусклађеност употребе оба писма са уставним нормама.
Такав став показао је на непосредан и јасан начин повређивање уставне гаранције равноправности ћириличног и латиничног писма садржане у члану 13 Устава Црне Горе. Управо је на томе Заштитник људских права и слобода прошле године упутио препоруку свим држвним институцијама да у складу са својим надлежностима нормативно уреде и конкретизују гаранцију о равноправности ћириличног и латиничног писма.
Председник Савета др Момчило Вуксановић каже за „Новости“ да ћирилица има посебну вредност за „народе који живе у Црној Гори –Црногорце, Србе, Бошњаке и Муслимане“.
-Ћирилицом смо се уписали међу цивилизоване (словесне) и историјске народе којом су исписани сви наши културни трагови. Ћирилицом је написана најпознатија наша књига Мирослављево јеванђеље, коју је Унеско уврстио у едицију Памћења света, као једно од 120 највреднијих добара које је створила људска цивилизација, као и Октоих и друге књиге из Црнојевића штампарије, чије штампање представља најзначајније датуме културне историје Црне Горе. Како не постоји ниједан разлог за потискивање и напуштање ћирилице –ни историјски, ни културни, ни естетски, ни лингвистички, ни верски, ни техничко-технолошки, и како је ћирилица била и остала једна од основних одредница нашег идентитета, њено напуштање значило би прекид са нашим културним и духовним идентитетом, односно одрицање од свог културног наслеђа, упозорава Вуксановић.
Својевремено је у Црној Гори избио велики скандал када су најбољим школарцима уз диплому „Луча“ дељени Његошева дела „Луча микрокозма“ и „Горски вијенац“ написани на латиници! Чак је и имитација великог песника била на том писму! Све оно што је стварао и писао на српском језику и ћирилици овај великан (и не само он), у његовој Црној Гори бивша власт покушава да избрише.
Песник Хаџи Богољуб Велимировић каже за наш лист да „ако ћирилично немамо писмо, онда ми Срби нијесмо или нисмо!“
-Најлепша и најбоља дела су нам написана на ћирилици, зато је неправедно да је у „неприлици“. Нажалост у Његошевој Гори ћирилица се за свој опстанак грчевито бори! За мене као староподгоричанина су Титоград и Подгорица као насилна латиница и природна ћирилица. Тридесет година репресалије и тортура (са још наслеђеним деценијама) учинило је своје. Треба истрајавати на истини, историјском наслеђу, никога не повређујући. Нека свак потражи истну. Нека завири у Његоша, поручује Велимировић.
Потискивање српског језика и ћирилице траје још од 1916.године када је 14 угледних учитеља из Бјелопавлића животима платило одбрану српског језика и ћирилице. Након увођења војне управе, окупатор је почетком те године посебне мере у Црној Гори увео у школству. Наређено је да се у школе, уместо ћирилице, уведе латинично писмо, као и да се из наставних програма избаце јуначке и патриотске песме и српска историја. Томе се одлучно, подношењем отказа на службу супроставила група учитеља из Бјелопавлића, након чега су ухапшени и послати пред војни суд. Оставке које су потписали у Војној команди у Подгорици 19.октобра 1916. образложили су речима: „Ћирилица је српска историја –артерија, аорта српског национализма, а ми смо спремни да будемо српски учитељи и нећемо да будемо анационални. Да бисмо остали доследни позиву српског учитеља у Црној Гори, част нам је известити команду да са овим подносимо оставку на своју досадашњу дужност“.
Пре 21 годину, 26 професора из Никшића и један из Херцег Новог протествовали су због преименовања српског језика у матерњи. Платили су високу цену –остали су без посла.
„ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ“ ПРЕВЕДЕН НА ЦРНОГОРСКИ!
Највећу „бомбу“ изазвао је превод Његошевог „Горског вијенца“ на црногорском језику, који тада није био службени у Црној Гори. То ремек дело нашло се на „хируршком столу“ језичких следбеника Аднана Чиргића, па су у одређене речи на силу унета два нова слова која се пишу као акцентована „с“ и“з“. Тако на пример, у стиху у којем се помињу „Турци изјелице“, уместо фонема „з“ и „ј“, угурано је ново црногорско слово које се пише као „з“ са апострофом изнад њега.
Фото: Промо
