Како да изградимо друштво приступачно свима?

Колико пута сте се, носећи торбу или гурајући дечја колица, саплели о превисок ивичњак? Или покушали да уђете у зграду без лифта?За многе од нас то је само тренутна непријатност -за особе са инвалидитетом то је свакодневица.У разговору с Центром за самостални живот особа са инвалидитетом Србије постало је јасно да питање приступачности не треба да буде тема која се &quot;повуче&quot; тек повремено. То је, заправо, питање основних права и равноправног учешћа у друштву. А када се простор и услуге прилагоде особама са инвалидитетом, оне постају приступачније свима нама.Фото: ПрофимедиаПриступачност јевише од архитектуреПриступачност се не односи само на физичко окружење -иако су рампе, спуштени ивичњаци или тактилне стазе основни предуслов. Она подразумева и доступност информација, услуга, образовања и рада.- Организације особа са инвалидитетом промовишу принципе универзалног дизајна који омогућава да сви користе производе и услуге, без обзира на њихове потребе или могућности -кажу из Центра, наглашавајући да то није ствар луксуза, већ основних људских права.Фото: З. КнежевићУпркос изазовима, у Београду и другим градовима могу се пронаћи светли примери. Градска општина Врачар предњачи у прилагођавању својих објеката, а неке институције попут Основне школе &quot;Светозар Марковић&quot;, зграде Филхармоније и хотела MOXY успешно су уклониле баријере.- Важно је пратити нове градње, али и прилагодити постојеће објекте тамо где је то могуће. Није довољно само поставити рампу, она мора бити функционална и безбедна -истичу из Центра.На путу до школе, посла и лекараПревоз је још једно важно питање. У Београду постоји специјализовани комби превоз &quot;од врата до врата&quot;, али његово заказивање често не одговара потребама у хитним ситуацијама.- Комби превоз и неке апликације попут Yandex Go нуде одређене погодности, али су још увек далеко од потпуне приступачности. Удружења помажу својим члановима кроз сопствена возила, колико могу -објашњавају у Центру.Слична је ситуација и са јавним установама -школе, домови здравља и општине у неким случајевима јесу прилагођени, али простора за напредак има много.&quot;Ништа о нама без нас&quot;Крилатица светског инвалидског покрета најбоље осликава мисију Центра за самостални живот особа са инвалидитетом Србије. Од оснивања, Центар се залаже за директно учешће особа са инвалидитетом у доношењу одлука и креирању политика које их се тичу.Кроз пројекте, заступање пред институцијама и сарадњу са сличним организацијама у земљи и иностранству, Центар активно доприноси развоју инклузивног друштва и заштити људских права. Њихов рад препознат је и на међународном нивоу -кроз ангажман у Европској мрежи Центара за самостални живот и на УН Конвенцији о правима особа са инвалидитетом.Центар остаје посвећен стварању друштва у којем се чује и поштује глас сваког грађанина.Технологија као мост ка већој укљученостиТехнологија у образовању и комуникацији има огроман потенцијал. Онлине платформе, едукативне апликације и асистивне технологије омогућавају особама са инвалидитетом да се образују, раде и повезују са светом.- Пандемија је показала колико су дигитални алати значајни. Трудимо се да члановима омогућимо обуке за коришћење нових технологија јер то доприноси и њиховој самосталности и видљивости у друштву -кажу у Центру.Фото: Анђела СтевановићПримери који инспиришуПохвале су ове године добили градови и општине који су се истакли у унапређењу приступачности -од Пирота и Босилеграда до Сомбора и Крагујевца.- Важно је препознати труд локалних заједница које се ослањају на сарадњу са удружењима и грађанима. Добар пример може бити покретач промена на много ширијем нивоу -поручују из Центра.Питање приступачности није само техничко већ је иствар културе и вредности једног друштва.Охрабрују примери локалних самоуправа, школа, институција и појединаца који су показали да се уз вољу и сарадњу баријере могу уклонити. Али за прави напредак потребно је нешто више -да особе са инвалидитетом буду признати партнери у планирању и доношењу одлука.- Не тражимо посебне привилегије, већ друштво у коме се и наш глас чује и поштује -поручују из Центра.И можда је то најбољи пут -да учимо једни од других и да схватимо да приступачност није питање инвалидитета, већ заједничког живота без препрека.Фото: Промо

Како да изградимо друштво приступачно свима?

Ваш коментар

Нема коментара