Колико пута сте се, носећи торбу или гурајући дечја колица, саплели о превисок ивичњак? Или покушали да уђете у зграду без лифта?
За многе од нас то је само тренутна непријатност - за особе са инвалидитетом то је свакодневица.
У разговору с Центром за самостални живот особа са инвалидитетом Србије постало је јасно да питање приступачности не треба да буде тема која се "повуче" тек повремено. То је, заправо, питање основних права и равноправног учешћа у друштву. А када се простор и услуге прилагоде особама са инвалидитетом, оне постају приступачније свима нама.
Фото: Профимедиа
Приступачност је више од архитектуре
Приступачност се не односи само на физичко окружење - иако су рампе, спуштени ивичњаци или тактилне стазе основни предуслов. Она подразумева и доступност информација, услуга, образовања и рада.
- Организације особа са инвалидитетом промовишу принципе универзалног дизајна који омогућава да сви користе производе и услуге, без обзира на њихове потребе или могућности - кажу из Центра, наглашавајући да то није ствар луксуза, већ основних људских права.
Фото: З. Кнежевић
Упркос изазовима, у Београду и другим градовима могу се пронаћи светли примери. Градска општина Врачар предњачи у прилагођавању својих објеката, а неке институције попут Основне школе "Светозар Марковић", зграде Филхармоније и хотела MOXY успешно су уклониле баријере.
- Важно је пратити нове градње, али и прилагодити постојеће објекте тамо где је то могуће. Није довољно само поставити рампу, она мора бити функционална и безбедна - истичу из Центра.
На путу до школе, посла и лекара
Превоз је још једно важно питање. У Београду постоји специјализовани комби превоз "од врата до врата", али његово заказивање често не одговара потребама у хитним ситуацијама.
- Комби превоз и неке апликације попут Yandex Go нуде одређене погодности, али су још увек далеко од потпуне приступачности. Удружења помажу својим члановима кроз сопствена возила, колико могу - објашњавају у Центру.
Слична је ситуација и са јавним установама - школе, домови здравља и општине у неким случајевима јесу прилагођени, али простора за напредак има много.
"Ништа о нама без нас"
Крилатица светског инвалидског покрета најбоље осликава мисију Центра за самостални живот особа са инвалидитетом Србије. Од оснивања, Центар се залаже за директно учешће особа са инвалидитетом у доношењу одлука и креирању политика које их се тичу.
Кроз пројекте, заступање пред институцијама и сарадњу са сличним организацијама у земљи и иностранству, Центар активно доприноси развоју инклузивног друштва и заштити људских права. Њихов рад препознат је и на међународном нивоу - кроз ангажман у Европској мрежи Центара за самостални живот и на УН Конвенцији о правима особа са инвалидитетом.
Центар остаје посвећен стварању друштва у којем се чује и поштује глас сваког грађанина.
Технологија као мост ка већој укључености
Технологија у образовању и комуникацији има огроман потенцијал. Онлине платформе, едукативне апликације и асистивне технологије омогућавају особама са инвалидитетом да се образују, раде и повезују са светом.
- Пандемија је показала колико су дигитални алати значајни. Трудимо се да члановима омогућимо обуке за коришћење нових технологија јер то доприноси и њиховој самосталности и видљивости у друштву - кажу у Центру.
Фото: Анђела Стевановић
Примери који инспиришу
Похвале су ове године добили градови и општине који су се истакли у унапређењу приступачности - од Пирота и Босилеграда до Сомбора и Крагујевца.
- Важно је препознати труд локалних заједница које се ослањају на сарадњу са удружењима и грађанима. Добар пример може бити покретач промена на много ширијем нивоу - поручују из Центра.
Питање приступачности није само техничко већ је и ствар културе и вредности једног друштва.
Охрабрују примери локалних самоуправа, школа, институција и појединаца који су показали да се уз вољу и сарадњу баријере могу уклонити. Али за прави напредак потребно је нешто више - да особе са инвалидитетом буду признати партнери у планирању и доношењу одлука.
- Не тражимо посебне привилегије, већ друштво у коме се и наш глас чује и поштује - поручују из Центра.
И можда је то најбољи пут - да учимо једни од других и да схватимо да приступачност није питање инвалидитета, већ заједничког живота без препрека.
Фото: Промо
