Koliko puta ste se, noseći torbu ili gurajući dečja kolica, sapleli o previsok ivičnjak? Ili pokušali da uđete u zgradu bez lifta?
Za mnoge od nas to je samo trenutna neprijatnost - za osobe sa invaliditetom to je svakodnevica.
U razgovoru s Centrom za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije postalo je jasno da pitanje pristupačnosti ne treba da bude tema koja se "povuče" tek povremeno. To je, zapravo, pitanje osnovnih prava i ravnopravnog učešća u društvu. A kada se prostor i usluge prilagode osobama sa invaliditetom, one postaju pristupačnije svima nama.
Foto: Profimedia
Pristupačnost je više od arhitekture
Pristupačnost se ne odnosi samo na fizičko okruženje - iako su rampe, spušteni ivičnjaci ili taktilne staze osnovni preduslov. Ona podrazumeva i dostupnost informacija, usluga, obrazovanja i rada.
- Organizacije osoba sa invaliditetom promovišu principe univerzalnog dizajna koji omogućava da svi koriste proizvode i usluge, bez obzira na njihove potrebe ili mogućnosti - kažu iz Centra, naglašavajući da to nije stvar luksuza, već osnovnih ljudskih prava.
Foto: Z. Knežević
Uprkos izazovima, u Beogradu i drugim gradovima mogu se pronaći svetli primeri. Gradska opština Vračar prednjači u prilagođavanju svojih objekata, a neke institucije poput Osnovne škole "Svetozar Marković", zgrade Filharmonije i hotela MOXY uspešno su uklonile barijere.
- Važno je pratiti nove gradnje, ali i prilagoditi postojeće objekte tamo gde je to moguće. Nije dovoljno samo postaviti rampu, ona mora biti funkcionalna i bezbedna - ističu iz Centra.
Na putu do škole, posla i lekara
Prevoz je još jedno važno pitanje. U Beogradu postoji specijalizovani kombi prevoz "od vrata do vrata", ali njegovo zakazivanje često ne odgovara potrebama u hitnim situacijama.
- Kombi prevoz i neke aplikacije poput Yandex Go nude određene pogodnosti, ali su još uvek daleko od potpune pristupačnosti. Udruženja pomažu svojim članovima kroz sopstvena vozila, koliko mogu - objašnjavaju u Centru.
Slična je situacija i sa javnim ustanovama - škole, domovi zdravlja i opštine u nekim slučajevima jesu prilagođeni, ali prostora za napredak ima mnogo.
"Ništa o nama bez nas"
Krilatica svetskog invalidskog pokreta najbolje oslikava misiju Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije. Od osnivanja, Centar se zalaže za direktno učešće osoba sa invaliditetom u donošenju odluka i kreiranju politika koje ih se tiču.
Kroz projekte, zastupanje pred institucijama i saradnju sa sličnim organizacijama u zemlji i inostranstvu, Centar aktivno doprinosi razvoju inkluzivnog društva i zaštiti ljudskih prava. NJihov rad prepoznat je i na međunarodnom nivou - kroz angažman u Evropskoj mreži Centara za samostalni život i na UN Konvenciji o pravima osoba sa invaliditetom.
Centar ostaje posvećen stvaranju društva u kojem se čuje i poštuje glas svakog građanina.
Tehnologija kao most ka većoj uključenosti
Tehnologija u obrazovanju i komunikaciji ima ogroman potencijal. Online platforme, edukativne aplikacije i asistivne tehnologije omogućavaju osobama sa invaliditetom da se obrazuju, rade i povezuju sa svetom.
- Pandemija je pokazala koliko su digitalni alati značajni. Trudimo se da članovima omogućimo obuke za korišćenje novih tehnologija jer to doprinosi i njihovoj samostalnosti i vidljivosti u društvu - kažu u Centru.
Foto: Anđela Stevanović
Primeri koji inspirišu
Pohvale su ove godine dobili gradovi i opštine koji su se istakli u unapređenju pristupačnosti - od Pirota i Bosilegrada do Sombora i Kragujevca.
- Važno je prepoznati trud lokalnih zajednica koje se oslanjaju na saradnju sa udruženjima i građanima. Dobar primer može biti pokretač promena na mnogo širijem nivou - poručuju iz Centra.
Pitanje pristupačnosti nije samo tehničko već je i stvar kulture i vrednosti jednog društva.
Ohrabruju primeri lokalnih samouprava, škola, institucija i pojedinaca koji su pokazali da se uz volju i saradnju barijere mogu ukloniti. Ali za pravi napredak potrebno je nešto više - da osobe sa invaliditetom budu priznati partneri u planiranju i donošenju odluka.
- Ne tražimo posebne privilegije, već društvo u kome se i naš glas čuje i poštuje - poručuju iz Centra.
I možda je to najbolji put - da učimo jedni od drugih i da shvatimo da pristupačnost nije pitanje invaliditeta, već zajedničkog života bez prepreka.
Foto: Promo
