М-О-М-О! И тако се пише "Београд"

Легендарни писац и сликар, Моммчило Момо Капор је успео да кроз своје књиге и слике дочара једну стару слику града Београда и сачува приче о дружњима у кафанама, склопљеним пријатељствима и свему што је некада имало суштинску вредност живота. За њега је овај град био право надахнуће, у њему је преминуо, а Беграђани му се захваљују што је овековечио њихов град и због тога га неће заборавити.Најпознатија дела у којима Момо Капор пише о БеоградуМомо Капор је иза себе оставио низ дела. Педесет година је Београд био инспирација Моми.Најживописније слике града Београда можемо видети у његовим делима као што су &quot;Фолиранти&quot;, &quot;Хало Београд&quot;, &quot;Магија Београда&quot;, &quot;011&quot;, &quot;Исток- запад&quot;. Као сликар, Капор је често цртао мотиве Београда &ndash; његове улице, фасаде, лица људи. Илустровао је и сопствене текстове, често на начин који је личио на скице из кафеа &ndash; брзо ухваћени покрети, погледи, детаљи.&quot;Књига 011&quot; (позивни број за Београд) припада кругу дела посвећених главном граду и његовим становницима, њиховом начину живота и менталитету.&quot;011&quot; је својеврстан водич, који у низу кратких одломака, уводи читаоца у београдске тајне, бавећи се &quot;ситницама које живот значе&quot;. Главни јунак ове књиге је јединствени и неуништиви дух Београда у свим његовим облицима.Као и многе друге књиге, које је написао, Капор је илустровао и ову, обиљем вињета и цртежа, који допуњују и заокружују његов светФото: Сарић С.Књига &quot;Хало, Београд&quot; језавршни део трилогије записа о Београђанима, о њиховом граду и животу у њему.Текстови су објављивани у популарној недељној рубрици &bdquo;011&rdquo;, коју је у листу Политика годинама водио београдски писац и сликар Момо Капор. Своје дело аутор је илустровао мноштвом црно-белих цртежа.Ова књига помаже Београђанима у туђини да не забораве свој град. Она је, такође, и подсетник на један Београд кога више нема. Литерарни телефонски именик састављен од ишчезлих лица, личности, мелодија, места и догађаја &ndash; свега оног са чиме смо одрасли&hellip;Књига &quot;Исток-Запад&quot; припада кругу дела посвећених Београду и његовим становницима, између два велика антагонистичка света. То је својеврстан водич, који у низу кратких одломака, уводи читаоца у београдске тајне, бавећи се &quot;ситницама које живот значе&quot;.У нашој кући мешају се Исток и Запад. Кућа је, наиме, постављена баш тако, на самој раскрсници.Фото: Сарић С.&quot;Кад с времена на време превлада Запад у нама, процвета приватна трговина, у излозима свега и свачега, осиле се новопечени богаташи и тада се буди Исток, забринут за пут у социјализам.Тада наш Исток почне да разрезује порезе, уводи мере, мења законе, попуњава криминалне хронике, све док наш Запад не покупи уложене паре и збрише на њихов Запад, чекајући повољан тренутак да се врати.Чини ми се да читавог живота играм на разапетој жици између две велике тврђаве.Кроз кућу ми дувају источни и западни ветрови, немам где да се склоним од промаје&hellip;&quot;Момо је такође писао и цитате о Београду- Дух Београда крије се у јединственом хаосу његових зелених пијаца, а пре свега у гипком ходу Београђанки. Београђанке на улици &ndash; то је за мене фантастичан модеран балет, без другог звука до лупкања потпетица на њиховим ципелама!-Београд није у Београду, јер Београд, у ствари и није град &ndash; он је метафора, начин живота, угао гледања на ствари.-Једноставно, он није фотогеничан! Али ће зато учинити нешто посве друго: разбудиће готово физичку бол од чежње, онима што су макар само неколико дана провели на његовим улицама, баш као што је нека фотографија бивше љубави у стању да нас измучи до смрти.-Београд је нискобуџетни Њујорк.Фото: Анђела СтевановићБиографија Момо КапорМомчило МомоКапорпреминуо је пре 15година.Рођен је у Сарајеву 1937. године од мајке Бојане Капор (девојачко Велимировић) и оца Гојка Капора, његов стриц је био Чедо Капор. Отац Гојко Капор радио је као финансијиски стручњак у Сарајеву, где је срео своју будућу супругу. Заробљен на почетку рата као резервни официр краљеве војске, одведен је у Нирберг, где је провео пуне четири године. 13. априла 1941. за време бомбардовања Сарајева пала је бомба на стару турску кућу у којој су се склонили Момина мајка Бојана, Капорова бака и мали Момо. Сви су погинили осим Моме, кога је мајка заштитила легавши преко њега.Момо Капор је један од ретких и сликара и писаца у историји српске уметности. Поред њега, та два талента су неговали још Ђура Јакшића и Мића Поповић. Капор је био познатији као писац, и то као најтиражнији писац старе Југославије, чији су тиражи били више од 100.000 примерака.Био је чланСената Републике СрпскеиАкадемије наука и уметности Републике Српске.Његове кћерке Ана и Јелена Капор основале суФонд Момо Капорјуна 2010. године.У организацији Учитељског Факултета изБеоградаи уз подршку Фонда &quot;Момо Капор&quot;одржан је први научни скуп у Београду посвећен делу Моме Капора, на тему &quot;Књижевно дело Моме Капора у контексту српске (омладинске) књижевности&quot;. Први део скупа одржан је у Београду20. маја2011. а други део24. мајауРезиденцијиАмбасаде Републике Србије уРиму.Супруга славног уметника, Љиљана Капор, основала јеЗадужбину &quot;Момо Капор&quot;уновембру2010. године и установилагодишњу наградуиз области књижевности и ликовне уметности која носи његово име, као и фестивал &quot;Момин круг&quot;који се традиционално одржавасваке године почетком септембра.Фото: град Београд

М-О-М-О! И тако се пише "Београд"

Ваш коментар

Нема коментара