Легендарни писац и сликар, Моммчило Момо Капор је успео да кроз своје књиге и слике дочара једну стару слику града Београда и сачува приче о дружњима у кафанама, склопљеним пријатељствима и свему што је некада имало суштинску вредност живота. За њега је овај град био право надахнуће, у њему је преминуо, а Беграђани му се захваљују што је овековечио њихов град и због тога га неће заборавити.
Најпознатија дела у којима Момо Капор пише о Београду
Момо Капор је иза себе оставио низ дела. Педесет година је Београд био инспирација Моми. Најживописније слике града Београда можемо видети у његовим делима као што су "Фолиранти", "Хало Београд", "Магија Београда", "011", "Исток- запад". Као сликар, Капор је често цртао мотиве Београда – његове улице, фасаде, лица људи. Илустровао је и сопствене текстове, често на начин који је личио на скице из кафеа – брзо ухваћени покрети, погледи, детаљи.
"Књига 011" (позивни број за Београд) припада кругу дела посвећених главном граду и његовим становницима, њиховом начину живота и менталитету.
"011" је својеврстан водич, који у низу кратких одломака, уводи читаоца у београдске тајне, бавећи се "ситницама које живот значе". Главни јунак ове књиге је јединствени и неуништиви дух Београда у свим његовим облицима.
Као и многе друге књиге, које је написао, Капор је илустровао и ову, обиљем вињета и цртежа, који допуњују и заокружују његов свет
Фото: Сарић С.
Књига "Хало, Београд" је завршни део трилогије записа о Београђанима, о њиховом граду и животу у њему. Текстови су објављивани у популарној недељној рубрици „011”, коју је у листу Политика годинама водио београдски писац и сликар Момо Капор. Своје дело аутор је илустровао мноштвом црно-белих цртежа.
Ова књига помаже Београђанима у туђини да не забораве свој град. Она је, такође, и подсетник на један Београд кога више нема. Литерарни телефонски именик састављен од ишчезлих лица, личности, мелодија, места и догађаја – свега оног са чиме смо одрасли…
Књига "Исток-Запад" припада кругу дела посвећених Београду и његовим становницима, између два велика антагонистичка света. То је својеврстан водич, који у низу кратких одломака, уводи читаоца у београдске тајне, бавећи се "ситницама које живот значе".
У нашој кући мешају се Исток и Запад. Кућа је, наиме, постављена баш тако, на самој раскрсници.
Фото: Сарић С.
"Кад с времена на време превлада Запад у нама, процвета приватна трговина, у излозима свега и свачега, осиле се новопечени богаташи и тада се буди Исток, забринут за пут у социјализам.
Тада наш Исток почне да разрезује порезе, уводи мере, мења законе, попуњава криминалне хронике, све док наш Запад не покупи уложене паре и збрише на њихов Запад, чекајући повољан тренутак да се врати.
Чини ми се да читавог живота играм на разапетој жици између две велике тврђаве.
Кроз кућу ми дувају источни и западни ветрови, немам где да се склоним од промаје…"
Момо је такође писао и цитате о Београду
- Дух Београда крије се у јединственом хаосу његових зелених пијаца, а пре свега у гипком ходу Београђанки. Београђанке на улици – то је за мене фантастичан модеран балет, без другог звука до лупкања потпетица на њиховим ципелама!
- Београд није у Београду, јер Београд, у ствари и није град – он је метафора, начин живота, угао гледања на ствари.
- Једноставно, он није фотогеничан! Али ће зато учинити нешто посве друго: разбудиће готово физичку бол од чежње, онима што су макар само неколико дана провели на његовим улицама, баш као што је нека фотографија бивше љубави у стању да нас измучи до смрти.
- Београд је нискобуџетни Њујорк.
Фото: Анђела Стевановић
Биографија Момо Капор
Момчило Момо Капор преминуо је пре 15 година.
Рођен је у Сарајеву 1937. године од мајке Бојане Капор (девојачко Велимировић) и оца Гојка Капора, његов стриц је био Чедо Капор. Отац Гојко Капор радио је као финансијиски стручњак у Сарајеву, где је срео своју будућу супругу. Заробљен на почетку рата као резервни официр краљеве војске, одведен је у Нирберг, где је провео пуне четири године. 13. априла 1941. за време бомбардовања Сарајева пала је бомба на стару турску кућу у којој су се склонили Момина мајка Бојана, Капорова бака и мали Момо. Сви су погинили осим Моме, кога је мајка заштитила легавши преко њега.
Момо Капор је један од ретких и сликара и писаца у историји српске уметности. Поред њега, та два талента су неговали још Ђура Јакшића и Мића Поповић. Капор је био познатији као писац, и то као најтиражнији писац старе Југославије, чији су тиражи били више од 100.000 примерака.
Био је члан Сената Републике Српске и Академије наука и уметности Републике Српске.
Његове кћерке Ана и Јелена Капор основале су Фонд Момо Капор јуна 2010. године. У организацији Учитељског Факултета из Београда и уз подршку Фонда "Момо Капор" одржан је први научни скуп у Београду посвећен делу Моме Капора, на тему "Књижевно дело Моме Капора у контексту српске (омладинске) књижевности". Први део скупа одржан је у Београду 20. маја 2011. а други део 24. маја у Резиденцији Амбасаде Републике Србије у Риму.
Супруга славног уметника, Љиљана Капор, основала је Задужбину "Момо Капор" у новембру 2010. године и установила годишњу награду из области књижевности и ликовне уметности која носи његово име, као и фестивал "Момин круг" који се традиционално одржава сваке године почетком септембра.
Фото: град Београд
