ТО ЈЕ УВРЕДА ЗА ДОМАЋИНА: У чему Срби греше кад иду на славу

Марјановићева је истакла да је слава много више од религијског обележја &mdash; она је и друштвени обичај у којем домаћин показује поштовање према гостима, али и своју спремност да их угости.&bdquo;Слава је прилика да се види да је неко добар домаћин, зато се одувек пуно трошило, без обзира на то колико се имало. Још у 18. веку, за време Марије Терезије, постојала је чак и такса која је одређивала колико сме да се потроши на славске колаче&ldquo;, открила је она.Говорећи из личног искуства, Весна је признала да је и сама одрастала у духу славских обичаја. &bdquo;Мој муж и ја славимо исту славу, па смо само наставили традицију наших породица. Свекрва ми је из Мачве, ја сам из Земуна, и иако знам да домаћица треба да меси славски колач, често сам га куповала &mdash; јер код нас у Срему обичаји ипак мало другачије изгледају&ldquo;, испричала је.Фото: ShutterstockЕтнолог је подсетила да су током истраживања у Етнографском музеју открили бројне разлике у обичајима широм Србије. &bdquo;Стари Војвођани су ми причали да некада нису месили колач за сваку славу, већ су божићни колач правили на почетку године и он је симболично покривао све славе&ldquo;, објаснила је Марјановићева.Ипак, оно што је многе највише изненадило јесте упозорење које је дала о поштовању домаћина: &bdquo;Много је страшније ако једном дођете на славу, а следеће године не дођете. У прошлости се увек позивало, најмлађи из куће ишао би са јабуком да позове госте, и сматрало се великим непоштовањем ако неко не испоштује домаћина који га је једном угостио.&ldquo;БОНУС ВИДЕО:

ТО ЈЕ УВРЕДА ЗА ДОМАЋИНА: У чему Срби греше кад иду на славу

Ваш коментар

Нема коментара