Марјановићева је истакла да је слава много више од религијског обележја — она је и друштвени обичај у којем домаћин показује поштовање према гостима, али и своју спремност да их угости.
„Слава је прилика да се види да је неко добар домаћин, зато се одувек пуно трошило, без обзира на то колико се имало. Још у 18. веку, за време Марије Терезије, постојала је чак и такса која је одређивала колико сме да се потроши на славске колаче“, открила је она.
Говорећи из личног искуства, Весна је признала да је и сама одрастала у духу славских обичаја. „Мој муж и ја славимо исту славу, па смо само наставили традицију наших породица. Свекрва ми је из Мачве, ја сам из Земуна, и иако знам да домаћица треба да меси славски колач, често сам га куповала — јер код нас у Срему обичаји ипак мало другачије изгледају“, испричала је.
Фото: Shutterstock
Етнолог је подсетила да су током истраживања у Етнографском музеју открили бројне разлике у обичајима широм Србије. „Стари Војвођани су ми причали да некада нису месили колач за сваку славу, већ су божићни колач правили на почетку године и он је симболично покривао све славе“, објаснила је Марјановићева.
Ипак, оно што је многе највише изненадило јесте упозорење које је дала о поштовању домаћина: „Много је страшније ако једном дођете на славу, а следеће године не дођете. У прошлости се увек позивало, најмлађи из куће ишао би са јабуком да позове госте, и сматрало се великим непоштовањем ако неко не испоштује домаћина који га је једном угостио.“
Прочитајте још
БОНУС ВИДЕО:
