За православне Србе, крсна слава је више од обичаја – то је духовни завет и породични празник посвећен светитељу заштитнику. Слава изражава припадност Христу и Цркви, окупља породицу у молитви, освећује дом и подсећа на традицију која се преноси с колена на колено.
Ипак, у модерном друштву, све чешће се поставља питање: да ли се данас слава заиста слави или је само „обележава“? Многи се држе форме – поставе икону, упале кандило – док су трпезе, музика и алкохол у центру пажње, а духовна суштина често изостаје. На тај начин, светитељски празник може да се претвори у догађај који с хришћанством нема никакве везе.
На ову појаву упозорава отац Рафаило Бољевић, чије речи не остављају равнодушним:
Фото: Јутјуб принтскрин/Манастир Подмаине - ПРОПОВЕДИ
“Ви данас имате потпуно паганске атмосфере у многим домаћинствима. Гори тамо кандило, има тамо икона, али само да би ствар била још грђа – везе са Црквом нема. Данас ђаво посебно ужива у тим нашим славама. Наведе домаћина, рашрафи га, научи га и онда он слави у демонском оделу светитеља коме се на тај начин изругује.”
Посебно забрињава што многи славе славу, а да нису ни крштени, што значи да немају основну припадност Цркви.
Прочитајте још
“Долази у храм са својом породицом, доноси колач, а није крштен. Тај човек је обманут. Неко га је увео у простор, али он ни крштен није. Имамо једног који је све превазишао – дошао у манастир са кесом пшенице купљеном у продавници, неотпакованом! Дошао да радимо… не знам ни ја шта. Али, то није један човек – он је један од многих.”
Фото: Јутјуб принтскрин/Ortodox, Профимедиа
Нажалост, неретко се на славама појављују сцене које с хришћанском вером немају никакве везе, па чак ни са основним моралом:
“Имамо људе који се на рођеним славама дрогирају, док у позадини ‘бије’ техно. И све то, браћо и сестре, када би се извукло, тај снимач, када бисмо ми то сабрали – то би био звук пакла. То би био онај шкргут зуба, то би била она вриска коју ће наследити сви они који тако говоре, који тако мисле, који тако верују.”
Отац Рафаило истиче да данас више него икада треба подсетити на праву суштину славе: литургију, молитву, причешће, покајање и пост. Слава се не слави због обичаја – она се слави ради Бога.
“Господ све то слуша, све то чује и границу подвлачи.”
(Курир)