ИВАН О ЖИВОТУ У АУСТРИЈИ: Мисле да си краљ, ево шта НЕ виде

Iz rubrike, nije se dogodilo.

Treba se sto pre u zivotu odluciti o nacinu i mestu zivota ! Ako te odluke nema , uvek i svuda ces biti nesrecan ! Retko kad covek provede zivot tamo gde se i rodio pa je potpuno svejedno da li zivot provodi na 200 km , ili 800 km od rodnog kraja ! Ceznja je sastavni deo zivota svih ljudi , bez obzira gde zive i kojoj nacionalnosti pripadaju ! Ivan je napravio samo jednu gresku u zivotu , a to je sto je u "daleki svet" krenuo sam ! Ivane , potpuno normalno si mogao ziveti i u Slavoniji sa svojom porodicom i u Becu sa istom tom porodicom , bez tuge i samoce !" Puno para" i lep porodicni zivot nigde ne idu zajedno , jer uvek nesto fali !

Koga briga za sudbinu hrvatskog taksiste?!

Misliš da nema takvih i srpskih taksista?

Kaje se, mnogo ima lošeg da kaže, a ipak dočekao da zaradi austrijsku penziju. A za kraljevanje, stvar je obično obrnuta: tamo si najamni radnik, a ovde si kralj (kako se ponaša jedan broj naših gasatrbajtera).

Ivane-care, lepo pišeš, trebao si umesto taksiranja pisati priče iz Tvog sokaka ili tako nešto. Uzalud i Tvoje pisanje i moj mali komentar. Većina građana Srbije i Tvoje lijepe Hrvatske boluje od predrasuda, misle da u Beču ili bilo gde na Zapadu pare rastu na drveću, treba ih samo obrati a i to bi nekima bilo teško. Komunalije plaćaju drugi a hranu i odelo dobijemo gratis, u snovima tako izgleda. Iz Tvoje priče vidim kao i jedan od komentatora da ti je falila porodica uz tebe. Shvatio si, pare i jare ne idu zajedno. Ako samo jedno u porodici radi i u Austriji je umetnost sastaviti kraj sa krajem, nije to samo kod nas. Sve u svemu dobro si prošao, sudbina je tako htela kao što se i samnom poigrala. Živeo sam i radio u Nemačkoj i Austriji ravno 45 godina pa ne psujem njihov način života jer je to sasvim drugi mentalitet, imaju oni i dobre i loše strane načina življenja. Valjda niko ne očekuje da oni to promene, moraš se kao stranac prilagoditi! Umesto da psujem, ustajem i dalje u pola šest, skuvam kaficu i ponekad-ne uvek, kažem Danke Österreich. Hvala ti Austrijo, moglo je biti i gore. Naravno, pametan čovek ne treba da zaboravi odakle potiče ali se treba prilagoditi mestu u kojem živiš. Verujte dedi, igrati na dve svadbe nije moguće ali isto tako od sudbine nije moguće pobeći. Ona te vreba možda na sledećem uglu(ćošku). Da ne zaboravim: Ivane, kako ti je uspelo da odeš u penziju sa samo 60 godina? Lično sam mogao da idem u penziju sa 62 godine ali nisam hteo. Pametniji su me nagovorili da to ne činim. Hvala im za to.

Ako Zemlju u kojoj zivis i radis ne mozes prihvatiti srcem, onda gledaj da se pod hitno tamo vratis odakle si dosao. Tamo se ljudi takodje osecaju iza svojih vrata usamljeno, ako zive sami ili oni "porodicni" mozda on njima puno brinu!!!

Radio preko u dva navrata bezobrazna plata i placen stan... Od 9 do 20 sa dva sata pauze za rucak... Nista naporno... Fizicki... Danas u 12 otisao sa drugarom na kafu, na radnji natpis Na Terenu... Prekjuče svratio neki drigar do mene pa sedeli na suncu i pricali.... Danas kupio papke da skuvam za vikend... Niko u kuci to ne jede osim mene... U petak idem do mitrovice poslom alu cu svratiti do prijatelja da skocimo negde na ribu.... To je ono sto preko nema... Ko to nema ni ovde onda mu nece nedostajati.