НАЈМЛАЂИ ПОДОФИЦИР Швабе му побиле породицу-с 8лета у војску

Момчило Гаврић, из места Трбушница, поред Лознице, рођен1. мај1906. године био је поднаредникШестог артиљеријског пукаДринске дивизијеи најмлађиподофицирна свету у токуПрвог светског рата.Био је учесникСолунског фронтагде је и рањен.ПослеЦерске битке, 1914. године, са осам година је стекао чинкаплара, авојводаЖивојин Мишићга је наКајмакчалану, 1916. године, у десетој години унапредио у чин поднаредника.Преминуо је у 87. години,1993. у Београду.Фото: Википедија/Јавно власништвоМомчило Гаврић, каплар српске војске у Првом светском рату. Слика се налази у Српској кући на Крфу. Испод слике, стоји натпис: &quot;11-годишњи артиљеријски поднаредник, најмлађи подофицир свих армија света у Првом светском рату. Крф, 1916.&quot;Биофрафија Момчила ГаврићаМомчило је рођен1. маја1906. године уТрбушницикодЛозницекао осмо дете Алимпија и Јелене Гаврић.У почеткуПрвог светског ратаимао је пуних осам година.Почетком августа1914. годинеаустроугарскивојници из хрватске42. домобранске пешачке дивизије, позната и као &bdquo;Вражја дивизија&ldquo;,су му убили оца, мајку, три сестре, четири брата и бабу, а кућу запалили.Он је преживео захваљујући оцу који га је послао код стрица да нађезапрегу.Фото: Википедија/Јавно власништвоГаврић на фронту током рата.- Кад је наишла аустроугарска војска и прешла преко Дрине, Дринска дивизија је била у Лозници и борила се докле год је могла, док није почело повлачење. Мој отац је чуо ту пуцњави и каже ми: &quot;Момчило, идикод мога брата&quot;, његовог рођеног брата, мога стрица, &quot;и замоли гада нам да кола или два вочића или јунца да можемо да потрпамо вас малу децу и нешто хране&quot; - говорио је Момчило1987. године, када је открио како је уопште дошло до тога да се придружи српској војсци.Прикажи ову објаву у апликацији InstagramОбјава коју дели Uro&scaron; Delovski (@uros.delovski)- И док сам се ја вратио аустроугарска војска је стигла до мога села, до наше куће. Шта су дотле урадили, не знам али ту сам видео у свом дворишту, ту су направили један покољ, један масакр. Тако да су ми убили седморо браће и сестара и оца и мајку. Кад сам видео ону крв, пуно двориште крви, поклани сви, побијени, ја нисам смео ни једне речи да проговорим.Оставши и без породице и без дома, пошао је наГучевода тражисрпску војску.Пронашао је Шести артиљеријски пук Дринске дивизијекојим је командовао мајорСтеван Туцовић, братДимитрија Туцовића.Питали су ме војници: &quot;Шта ћеш ти, бато, овде?&quot;.Ја сам плачући казао: &quot;Швабе су ми убиле оца и мајку и седморобраће и сестра. И дошао сам овде да тражим неки топ да побијем ону швапску жгадију&quot;.На то су они мене одвели код мајора Стевана Туцовића, који је био командант 6. артиљеријског пука Дринске дивизије.Фото: Википедија/Јавно власништвоМомчило Гаврић и мајор Стеван ТуцовићОн каже: &quot;Синко, не можемо ми теби дати топ. Топ је једно велико оружје које се не може носити у руци или џепу. Него, даћемо ти бомбе и то ћемо ти дати једног Ужичанина који ће отићи да ти освети твоју фамилију&quot;.Онда ми је изнео једну малу крушкицу, можда је била пола килограма тешка. И каже ево то ћемо да бацимо за ту жгадију швапску.Када им је испричао шта се догодило војници су истог дана осветили Гаврићеву породицу, а он је постао војник у њиховим редовима.Мајор Туцовић је наредио војницима да сваког дана дају Гаврићу да опали три пута изтопада би на тај начин осветио своју породицу.Фото: Википедија/Јавно власништвоМомчило на пуковској слави.После рата похађао је гимназију &bdquo;Хенри Рајт&ldquo; уФавершаму, а затим је завршио графичарски занат и обуку за возача у Београду. Оженио се Косаром са којом је радио у фабрици хартије &bdquo;Вапа&ldquo; у Београду.Док је био на одслужењу војног рока уСлавонској Пожеги, 1929. године, Момчило је доживео непријатности. Ухапсили су га официриЈугословенске краљевске војске, иначе бивши аустријски официри, јер му нису веровали на реч да је провео четири године ратујући и да је носилацАлбанске споменице.За времеДругог светског ратанемачки окупатори су га два пута затварали у логор, а пред стрељачки строј изводили су га ипартизани.Фото: Википедија/Јавно власништвоНа одслужењу војног рока 1931. године.Након рата, у време политичког пријатељства југословенског председникаЈосипа Брозас албанским председникомЕнвером Хоџом, Момчила је хапсила иОЗНА, због његовог јавно изреченог става &bdquo;да намАлбанцинису браћа&ldquo;.Велика добротворкаЛејди Пеџетзвала га је српски витез, аГрцису му поставили златну плочу наКрфу. Француски председникМитеранму је 1985. године доделио орден, а генералЛепардијерекао: &bdquo;Штета што нисте били француски војник, имали бисте споменик наЈелисејским пољима&ldquo;.Фото: Википедија/Јавно власништвоСа супругом Косаром на дан њиховог венчања 1939. годинеПо најмлађем савезничком војнику уПрвом светском ратуМомчилу Гаврићу добила је име улица у Београду, у насељу Степа Степановић.Преминуо је у Београду,28. априлa1993. године.- Мали Момчило је са својим пуком пешке прешао Албанију и стигао до Крфа, издржавши као десетогодишњак оно што многи одрасли нису. Био је најмлађи каплар на свету. Учествовао је у пробоју Солунског фронта где је рањен, а Војвода Живојин Мишић га је унапредио, па је као дванаестогодишњак имао чин поднаредника. Чекајући пробој фронта и повратак у Србију, описменио се, а после рата је отишао у Енглеску, где је завршио гимназију и 1921. се вратио у Београд. Упознао сам га 1987, када је присуствовао отварању Музеја Јадра у Лозници, где се у сталној поставци налазе и његове две војничке фотографије - рекао је својевремено за &quot;Политику&quot; историчар у овом музеју Горан Вилић.Фото: Википедија/Јавно власништвоМатурантски портрет 1921. годинеВилић каже да кад посетицима музеја говори о Првом светском рату, посебну пажњу увек посвети причи о Момчилу Гаврићу. У Београду је живео све до смрти, 1993. године. Његова ратна судбина је &bdquo;јединствена у свету&rdquo; и &bdquo;заслужио је да га се данашње генерације сећају&rdquo;.БОНУС ВИДЕО:

НАЈМЛАЂИ ПОДОФИЦИР Швабе му побиле породицу-с 8лета у војску

Ваш коментар

Нема коментара