NAJMLAĐI PODOFICIR Švabe mu pobile porodicu-s 8leta u vojsku

Momčilo Gavrić, iz mesta Trbušnica, pored Loznice, rođen1. maj1906. godine bio je podnarednikŠestog artiljerijskog pukaDrinske divizijei najmlađipodoficirna svetu u tokuPrvog svetskog rata.Bio je učesnikSolunskog frontagde je i ranjen.PosleCerske bitke, 1914. godine, sa osam godina je stekao činkaplara, avojvodaŽivojin Mišićga je naKajmakčalanu, 1916. godine, u desetoj godini unapredio u čin podnarednika.Preminuo je u 87. godini,1993. u Beogradu.Foto: Vikipedija/Javno vlasništvoMomčilo Gavrić, kaplar srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Slika se nalazi u Srpskoj kući na Krfu. Ispod slike, stoji natpis: &quot;11-godišnji artiljerijski podnarednik, najmlađi podoficir svih armija sveta u Prvom svetskom ratu. Krf, 1916.&quot;Biofrafija Momčila GavrićaMomčilo je rođen1. maja1906. godine uTrbušnicikodLoznicekao osmo dete Alimpija i Jelene Gavrić.U početkuPrvog svetskog rataimao je punih osam godina.Početkom avgusta1914. godineaustrougarskivojnici iz hrvatske42. domobranske pešačke divizije, poznata i kao &bdquo;Vražja divizija&ldquo;,su mu ubili oca, majku, tri sestre, četiri brata i babu, a kuću zapalili.On je preživeo zahvaljujući ocu koji ga je poslao kod strica da nađezapregu.Foto: Vikipedija/Javno vlasništvoGavrić na frontu tokom rata.- Kad je naišla austrougarska vojska i prešla preko Drine, Drinska divizija je bila u Loznici i borila se dokle god je mogla, dok nije počelo povlačenje. Moj otac je čuo tu pucnjavi i kaže mi: &quot;Momčilo, idikod moga brata&quot;, njegovog rođenog brata, moga strica, &quot;i zamoli gada nam da kola ili dva vočića ili junca da možemo da potrpamo vas malu decu i nešto hrane&quot; - govorio je Momčilo1987. godine, kada je otkrio kako je uopšte došlo do toga da se pridruži srpskoj vojsci.Prikaži ovu objavu u aplikaciji InstagramObjava koju deli Uro&scaron; Delovski (@uros.delovski)- I dok sam se ja vratio austrougarska vojska je stigla do moga sela, do naše kuće. Šta su dotle uradili, ne znam ali tu sam video u svom dvorištu, tu su napravili jedan pokolj, jedan masakr. Tako da su mi ubili sedmoro braće i sestara i oca i majku. Kad sam video onu krv, puno dvorište krvi, poklani svi, pobijeni, ja nisam smeo ni jedne reči da progovorim.Ostavši i bez porodice i bez doma, pošao je naGučevoda tražisrpsku vojsku.Pronašao je Šesti artiljerijski puk Drinske divizijekojim je komandovao majorStevan Tucović, bratDimitrija Tucovića.Pitali su me vojnici: &quot;Šta ćeš ti, bato, ovde?&quot;.Ja sam plačući kazao: &quot;Švabe su mi ubile oca i majku i sedmorobraće i sestra. I došao sam ovde da tražim neki top da pobijem onu švapsku žgadiju&quot;.Na to su oni mene odveli kod majora Stevana Tucovića, koji je bio komandant 6. artiljerijskog puka Drinske divizije.Foto: Vikipedija/Javno vlasništvoMomčilo Gavrić i major Stevan TucovićOn kaže: &quot;Sinko, ne možemo mi tebi dati top. Top je jedno veliko oružje koje se ne može nositi u ruci ili džepu. Nego, daćemo ti bombe i to ćemo ti dati jednog Užičanina koji će otići da ti osveti tvoju familiju&quot;.Onda mi je izneo jednu malu kruškicu, možda je bila pola kilograma teška. I kaže evo to ćemo da bacimo za tu žgadiju švapsku.Kada im je ispričao šta se dogodilo vojnici su istog dana osvetili Gavrićevu porodicu, a on je postao vojnik u njihovim redovima.Major Tucović je naredio vojnicima da svakog dana daju Gavriću da opali tri puta iztopada bi na taj način osvetio svoju porodicu.Foto: Vikipedija/Javno vlasništvoMomčilo na pukovskoj slavi.Posle rata pohađao je gimnaziju &bdquo;Henri Rajt&ldquo; uFaveršamu, a zatim je završio grafičarski zanat i obuku za vozača u Beogradu. Oženio se Kosarom sa kojom je radio u fabrici hartije &bdquo;Vapa&ldquo; u Beogradu.Dok je bio na odsluženju vojnog roka uSlavonskoj Požegi, 1929. godine, Momčilo je doživeo neprijatnosti. Uhapsili su ga oficiriJugoslovenske kraljevske vojske, inače bivši austrijski oficiri, jer mu nisu verovali na reč da je proveo četiri godine ratujući i da je nosilacAlbanske spomenice.Za vremeDrugog svetskog ratanemački okupatori su ga dva puta zatvarali u logor, a pred streljački stroj izvodili su ga ipartizani.Foto: Vikipedija/Javno vlasništvoNa odsluženju vojnog roka 1931. godine.Nakon rata, u vreme političkog prijateljstva jugoslovenskog predsednikaJosipa Brozas albanskim predsednikomEnverom Hodžom, Momčila je hapsila iOZNA, zbog njegovog javno izrečenog stava &bdquo;da namAlbancinisu braća&ldquo;.Velika dobrotvorkaLejdi Pedžetzvala ga je srpski vitez, aGrcisu mu postavili zlatnu ploču naKrfu. Francuski predsednikMiteranmu je 1985. godine dodelio orden, a generalLepardijerekao: &bdquo;Šteta što niste bili francuski vojnik, imali biste spomenik naJelisejskim poljima&ldquo;.Foto: Vikipedija/Javno vlasništvoSa suprugom Kosarom na dan njihovog venčanja 1939. godinePo najmlađem savezničkom vojniku uPrvom svetskom ratuMomčilu Gavriću dobila je ime ulica u Beogradu, u naselju Stepa Stepanović.Preminuo je u Beogradu,28. aprila1993. godine.- Mali Momčilo je sa svojim pukom peške prešao Albaniju i stigao do Krfa, izdržavši kao desetogodišnjak ono što mnogi odrasli nisu. Bio je najmlađi kaplar na svetu. Učestvovao je u proboju Solunskog fronta gde je ranjen, a Vojvoda Živojin Mišić ga je unapredio, pa je kao dvanaestogodišnjak imao čin podnarednika. Čekajući proboj fronta i povratak u Srbiju, opismenio se, a posle rata je otišao u Englesku, gde je završio gimnaziju i 1921. se vratio u Beograd. Upoznao sam ga 1987, kada je prisustvovao otvaranju Muzeja Jadra u Loznici, gde se u stalnoj postavci nalaze i njegove dve vojničke fotografije - rekao je svojevremeno za &quot;Politiku&quot; istoričar u ovom muzeju Goran Vilić.Foto: Vikipedija/Javno vlasništvoMaturantski portret 1921. godineVilić kaže da kad poseticima muzeja govori o Prvom svetskom ratu, posebnu pažnju uvek posveti priči o Momčilu Gavriću. U Beogradu je živeo sve do smrti, 1993. godine. NJegova ratna sudbina je &bdquo;jedinstvena u svetu&rdquo; i &bdquo;zaslužio je da ga se današnje generacije sećaju&rdquo;.BONUS VIDEO:

NAJMLAĐI PODOFICIR Švabe mu pobile porodicu-s 8leta u vojsku

Vaš komentar

Nema komentara