Како је настао "Косач" и како је Мачак одбио 10.000$за образ

ТокомНАТО бомбардовања, Панчево је ракетирано 24 дана, а уз војне циљеве мета су била и фабричка постројења &quot;Утве&quot;, &quot;Петрохемије&quot;, &quot;Азотаре&quot; и &quot;Рафинерије&quot;. Страдање овог града и његове околине кроз свој објектив овековечио је Панчевац Зоран Јовановић Мачак, фото-репортер &quot;Вечерњих новости&quot;.Пролеће 1999. године у Панчево није мирисало на цветање. У ноћима које су претходиле зори, ваздух је био тежак, затегнут, као да унапред носи вест о ономе што долази. Током НАТО бомбардовања СР Југославије, индустријска зона града претворена је у једну од кључних мета, а Рафинерија нафте Панчево у симбол разарања који је цео свет могао да види.Фото: Зоран Јовановић МачакУ раним јутарњим сатима тог кобног 4. априла, када се ноћ ломила, а дан тек почињао да се назире, удари су стигли изненада, али не и баш потпуно неочекивано. Они који су те ноћи били у рафинерији већ су живели са предосећајем да ће управо то место бити погођено. Смене су пролазиле у тишини испуњеној стрепњом, међу цевима, вентилима и резервоарима који су у сваком тренутку могли постати мета.Зора је мирисала на злоЕксплозије су пресекле ту тишину нагло и брутално. Пламен је прогутао конструкције, а дим се подизао високо изнад града, видљив километрима далеко. У том хаосу, граница између индустријског постројења и људског тела готово да је нестајала &mdash; метал и кожа подједнако су били изложени сили удара.- Било је то пред јутро&hellip; један ударац и прекид филма - присећао се Слађан Перошевић, један од ретких који су тог 4. априла из погона панчевачке рафинерије изашли живи.Они који су успели да се извуку говорили су касније о нестварним призорима: густ, таман дим кроз који пробија пламен необичних боја, осећај врелине који брише свест о времену, тело које престаје да слуша ум. Хладан бетон под леђима постајао је једини ослонац у покушају да се преживи.Фото: Зоран Јовановић МачакПанчево - јутро после бомбардовања рафинеријеТе ноћи нису сви изашли напоље. Са две ракете гађана је Енергана, а тројица радника, Душко Богосављев, Мирко Дмитровић и Дејан Бојковић нису успели живи да напусте комплекс рафинерије.- Читава смена која је радила је страдала, имали смо и доста рањених колега. После тог бомбардовања практично цела Рафинерија била је уништена. Године после тога провели смо у модернизацији рафинерије и данас имамо једну модерну фабрику са циклусом производних постројења који је заокружен. Али оно што нећемо заборавити, а чега се сваке године сећамо на данашњи дан, то је трагично страдање наших колега - изјавио је на прошлогодишњем обележавању бомбардовања рафинерије директор Блока прерада НИС-а Владимир Гагић.Фото: Зоран Јовановић МачакПанчево, насеље Војловица - јутро после бомбардовања рафинеријеРафинерија је, као и друга индустријска постројења, била део шире слике рата у којем су енергетски извори представљали стратешке циљеве НАТО пакта. Гађана је чак седам пута током бомбардовања. У граду се живело између сирена и дима, између чекања и наде да ће следећа ноћ ипак проћи без удара.&quot;Косач&quot;А онда, у једном од тих дана, настала је фотографија која ће надживети и агресију, и агресоре, а можда и читав НАТО пакт, једна од оних фотографија из категорије ванвременских.Фотографију &quot;Косач&quot; уснимио је фотограф Зоран Јовановић Мачак на обронцима села Старчево код Панчева. У првом плану &mdash; Војислав Минић, човек са косом у руци, савијен над зеленом детелином, уроњен у једноставан, готово заборављен ритам свакодневице. У позадини &mdash; Рафинерија нафте Панчево у пламену и дим који је прекрио читав хоризонт.Фото: Зоран Јовановић МачакБез драматике у покрету, без видљиве реакције на оно што се дешава иза њега, тај човек постаје тиха супротност свему око себе. Слика не нуди објашњење, али намеће питање: да ли је то пркос, навика, вера у Бога, или једноставно победа живота над смрћу?У том призору многи су препознали суштину тих дана. Не у великим речима и гестовима, већ у малим, упорним радњама које опстају упркос свему. Сам фотограф послао је ову фотографију на један конкурс Уједињених нација о заштити животне средине, а, будући да из описа фотографије није хтео да уклони &quot;спорну&quot; реч &quot;НАТО&quot;, уместо међу прве три, фотографија је завршила на осмом месту, као још један подсетник унапред познатог исхода битке великих против малих.Образ није на продају, а ни истина! Мачак одбио награду и 10.000 долара од Јапанаца&quot;Косач&quot; је убрзо након настанка привукла пажњу светске јавности. На престижном еколошком конкурсу у Јапану, фотографија је уврштена међу три најбоље, чиме је Јовановићу била намењена награда од 10.000 долара за треће место. Међутим, организатори конкурса поставили су неочекиван и контроверзан услов: од аутора су захтевали да уклони косача са фотографије и да избегава било какво помињање НАТО пакта у контексту рада. Овај захтев, који је подразумевао цензуру уметничког и историјског интегритета фотографије, Јовановић је одлучно одбио. Веран свом принципу да уметност треба да говори истину, одустао је од награде, чиме је додатно учврстио значај &bdquo;Косача&ldquo; као симбола непоколебљивости и уметничке храбрости.Фото: Зоран Јовановић МачакПанчево, насеље Војловица - јутро после бомбардовања рафинеријеОва фотографија није само естетски или технички импресивна; она је и снажан документ времена, који подсећа на жртве и последице рата, као и на важност очувања истине у уметности. &bdquo;Косач&ldquo; и данас остаје инспирација, не само за фотографе, већ и за све оне који верују у снагу уметности да се супротстави притисцима и сачува људски дух.Одржава сећање на страдање из 1999.Зоран Јовановић Мачак је читав период бомбардовања овековечио фотографијама - свакодневно је био на терену. И труди се да се то не заборави. Организовао је и изложбу &quot;Милосрдни анђео над Панчевом 1999.&quot; - не само као сећање на то туробно време, већ и упозорење да нам последице бомбардовања прете и данас.- Из оштећених постројења &quot;Азотаре&quot; у земљу и канал отпадних вода изливено је 250 тона течног амонијака, у &quot;Рафинерији&quot; је изгорело више од 80.000 тона нафте и њених деривата, а из &quot;Петрохемије&quot; је ослобођено 460 тона високотоксичног винилхлорида - написао јеу каталогу поставке Милан Јакшић.Фото: И. Маринковић- Концентрација канцерогених материја је била десет и по хиљада пута већа од дозвољене. Отров који је загадио ваздух, земљу и воду проузрокује слабљење имунолошког система, изазива разне врсте тумора, прекиде трудноће, урођене мане код деце као и неизлечиве болести нервног система и јетре. То нас прати и данас.- Симболично фотографија &quot;Косач&quot; је описала сва наша страдања за време агресије - каже њен аутор. - То је један од разлога зашто неретко излажем само њу. Други разлог је што је иста доживела безброј кршења ауторског права како у писаним и ТВ медијима а посебно у електронским. Зато поред ње ову поставку чини и 40 мимова изведених на више језика који су настали широм света али и код нас у Србији.(Новости/BBC/RTV)БОНУС ВИДЕО:

Како је настао "Косач" и како је Мачак одбио 10.000$за образ

Ваш коментар

Топ коментари

bole