"Боље да умрем!" Како је српски патријарх рекао "не" папи

Pokoj dusi ovom velikom covjeku, patrijarhu Gavrilu, slugi Boga i svega srpskog naroda.

...сасуо истину у очи. И ја би' им исто рекао! Бр'те, не да смо "пајсери", бацали нас у јаме и клали по логорима, а... Не могу. Немам живце данас. Идем вечерас да лочем с "Јеврејима" и "Арапима".... Здраво здраво, здраво...

Stvorila se vrlo čudna slika: sveštenstvo u narodu nije bilo toliko suprotstavljeno jedni protiv drugih koliko su bili Patrijarh i Papa. Ne treba zaboraviti da je Stepinac spasao život četiri srpska episkopa i sam bio dobrovoljac na srpskoj strani u 1. Sv. Ratu. Srbija je organizovanjem ubistva Obrenovića i dovođenjem Karađorđevića iz Francuske (isto kao kasnije Homeinija u Iran) uvučena u rat "za tuđe babe zdravlje". "Antipapizam" je postao "merna veličina" nekakvog srpstva koje, kao kuče, lovi svoj sopstveni rep - još od Titove smrti.

Bilo je Srba, jeste i bice.

Ponašanje SPC i Rima (Vatikana) posle 2 SV. Rata bilo je različito: SPC nije imala pretnju raskola koji je pretio Katoličkoj Crkvi u Evropi: najezda "subotara" tj. stranih agenata potpomognutih najviše iz SAD vršila je nemilosrdnu agitaciju među stanovništvom istočnog bloka i Jugoslavije. Većina "prevedenih" u protestantsku veru je kasnije odvedena u inostranstvo. To se dešavalo i na prostorima Azije i dalje se dešava. U svemu tome Katolička Crkva je rešavanju problema pristupila kalkulantski, barem u odnosu na zločince iz koji su pobegli "pacovskim kanalima" u Argentinu, što je učinjeno u strahu od rascepa. Da li je trebalo preči preko toga? Jeste, jer Crkva je večna a njeni velikodostojnici su privremeni, pa tako i njihove greške. Prema tome, ni velikodostojnici SPC ne bi trebalo da su gromoglasno "antipapistički" raspoloženi, bar ne u javnosti, jer su to njihovi lični stavovi, a ne stavovi koje treba vekovima zadržati. Pošto su oni koliko crkvene toliko i političke ličnosti, njihovi postupci (čitaj: gluposti) imaju dalekosežne posledice u narodu, pa te gluposti i dan-danas odjekuju širom Srbije i Hrvatske, a i svugde gde ima naših iseljenika. Tito je to pokušavao da spreči koliko je mogao i bio je u pravu, što se danas dobro vidi.

Čovek i predvodnik SPC i verujućeg srpskog naroda, Slava mu i milost. Nije se moglo preći preko nevidjenih zločina, uz blagoslov Vatikana.