"Отац ме је стрпао у врећу и украо из породилишта..."

Хари Варешановић, који је освојио музичку сцену бивше Југославије као певач групе Хари Мата Хари, о приватном животу није често причао, али је својевремено за Курир открио све о детињству, првим музичким корацима, али и о естради.Он је на почетку открио да га је отац украо из породилишта.- На свет сам дошао 16. јануара 1961. године као друго дете оца Реуфика, механичара, и мајке Злате, која је радила као благајница. Најзанимљивији догађај у мом детињству везан је за моје рођење, јер ме је тата украо из болнице. У Сарајеву је те године била изузетно јака зима. Новорођена деца су масовно почела да умиру јер грејања у болници није било. Отац је донео мами поморанџе, а мене је дословно стрпао у врећу и однео у страху да не умрем од хладноће. Стигао сам тако на занимљив начин у топли дом - испричао је тада Хари.Фото: АТА имагес/Антонио АхелГоворио је о свом детињству.- Одрастао сам у предграђу Вратник, које је увек било срце Сарајева. Ту су рођени и Горан Бреговић, Емир Кустурица, Здравко Чолић и Дино Мерлин, а детињство памтим као најлепши период живота и есенцијалну срећу непокварену материјализмом. Иначе, родитељи су осамнаест месеци старију сестру Сабину и мене третирали као вршњаке, тако да су нас одгајали у истом духу, а заједно су нас и шибали. Био сам мање-више добро дете, иако сам био несташан и редовно се тукао са сестром. Родитељи су ме одгајали да будем самосталан, слободан и скроман. Понекад ме те особине нервирају, јер ми фали неких екстрема у карактеру, али сам с друге стране и поносан на њих - рекао је певач, који је испричао и како је изгледао његов први контакт с музиком.Севдалинке је заволео поред деде- Прво што памтим био је звук виолине, севдалинска ношња и пуна кућа људи. Мој деда Мехмед Ага Варешановић био је чувени певач севдалинки, одрастао сам уз његову виолину и сматрам да ми је он пренео искрену љубав према музици. Кад год би се окупила цела породица, стављали би ме на пећ како би слушали и гледали чудо од детета, јер сам певао севдалинке и редовно правио шоу-програм. Некад је у нашој кући била атмосфера као у филму &quot;Ивкова слава&quot;.Фото: M.M./ATAImagesХарија школа није претерано занимала.- У школи се нисам прославио јер сам био слаб ученик, али сам зато већ у првом разреду основне школе био познато дете које пева и свира за Дан републике, Дан младости и Први мај. Подразумевало се да се приредба не може одржати без Харија. Вечно сам користио изговор: &quot;Не могу ја у исто време да се бавим музиком и школом&quot;.Потом је испричао како је настала група Хари Мата Хари.- Група Хари Мата Хари настала је у септембру 1985. године, и то на предлог редитеља Пјера Жалице, док је име бенду дао графички дизајнер Давор Папић. Исте године група је објавила деби-албум &quot;У твојој коси&quot;, а потом и &quot;Не би те одбранила ни цела Југославија&quot;, који је постао најбољи албум године. Међутим, прва озбиљнија популарност снашла нас је 1988. године доласком у дискографску кућу &quot;Југотон&quot; са плочом &quot;Ја те волим највише на свету&quot;, на којој су се нашле песме &quot;Кад дође октобар&quot;, &quot;Јави се&quot; и дует са младом певачицом Тајчи &quot;Седамнаест ми је година&quot;, која је продата у 400.000 примерака.На првој турнеји, откио је, скоро ништа није зарадио.- Уследила је турнеја од Вардара до Триглава, на којој смо зашли у свако село и мало место којих није било ни на топографској војној карти. После тих 300 концерата донео сам кући 100 марака, апсолутно ништа нисмо зарадили, али смо обишли читаву Југославију и показали људима да нисмо виртуелна телевизијска појава. Освајањем публике направили смо најбољи посао - испричао је и наставио:- У годинама када се стиче мушкост и храни его, као и сви други мушкарци, био сам блесав и гладан ствари које нисам прошао, тако да сам пливао у хедонизму. Јурили смо девојке, доказивали се сами себи. Биле су то године лудила увијене у успех. Живот је био леп и неоптерећен, а ми смо сваке године проводили по два-три месеца у хотелу &quot;Парк&quot; у Новом Саду, док смо у Београду на почетку каријере имали стан у Молеровој улици - рекао је тада Хари Мата Хари.А онда се догодио рат.- Када су кренули немири у Сарајеву, био сам у Шведској на турнеји. Позвао сам Аиду и рекао јој да с дететом оде у Словенију код породице. Расформирао сам бенд, јер тада нисам желео да певам ни у Београду ни у Загребу. Остали смо неколико година на Крањској Гори, где нам се 1994. године родио син Дамир. Бавио сам се продукцијом и направио добре уговоре у Шведској и Финској, тако да сам то хаотично време попуњавао студијским радом.- Све што се тада догађало споро сам сабирао, будући да сам био избачен из своје колотечине. Група Хари Мата Хари вратила се на сцену тек 1998. године албумом &quot;Ја немам снаге да те не волим&quot;.О естради данас има јасан став.- Немам ниједног пријатеља на естради. То је једна врста глуме -јавне ствари. То је представа за народ, где ти певаш и глумиш. То је уметност. Ја то гледам као свој посао и уживам у њему. Што се тиче колега, они живе на свим крајевима света и најчешће се срећемо на аеродромима, попијемо кафу пред лето и то је то - искрен је био Хари.(Курир)БОНУС ВИДЕО:

"Отац ме је стрпао у врећу и украо из породилишта..."

Ваш коментар

Нема коментара