"Отац ме је стрпао у врећу и украо из породилишта..."

Хари Варешановић, који је освојио музичку сцену бивше Југославије као певач групе Хари Мата Хари, о приватном животу није често причао, али је својевремено за Курир открио све о детињству, првим музичким корацима, али и о естради.

Он је на почетку открио да га је отац украо из породилишта.

- На свет сам дошао 16. јануара 1961. године као друго дете оца Реуфика, механичара, и мајке Злате, која је радила као благајница. Најзанимљивији догађај у мом детињству везан је за моје рођење, јер ме је тата украо из болнице. У Сарајеву је те године била изузетно јака зима. Новорођена деца су масовно почела да умиру јер грејања у болници није било. Отац је донео мами поморанџе, а мене је дословно стрпао у врећу и однео у страху да не умрем од хладноће. Стигао сам тако на занимљив начин у топли дом - испричао је тада Хари.

Фото: АТА имагес/Антонио Ахел

 

Говорио је о свом детињству.

- Одрастао сам у предграђу Вратник, које је увек било срце Сарајева. Ту су рођени и Горан Бреговић, Емир Кустурица, Здравко Чолић и Дино Мерлин, а детињство памтим као најлепши период живота и есенцијалну срећу непокварену материјализмом. Иначе, родитељи су осамнаест месеци старију сестру Сабину и мене третирали као вршњаке, тако да су нас одгајали у истом духу, а заједно су нас и шибали. Био сам мање-више добро дете, иако сам био несташан и редовно се тукао са сестром. Родитељи су ме одгајали да будем самосталан, слободан и скроман. Понекад ме те особине нервирају, јер ми фали неких екстрема у карактеру, али сам с друге стране и поносан на њих - рекао је певач, који је испричао и како је изгледао његов први контакт с музиком.

Севдалинке је заволео поред деде

- Прво што памтим био је звук виолине, севдалинска ношња и пуна кућа људи. Мој деда Мехмед Ага Варешановић био је чувени певач севдалинки, одрастао сам уз његову виолину и сматрам да ми је он пренео искрену љубав према музици. Кад год би се окупила цела породица, стављали би ме на пећ како би слушали и гледали чудо од детета, јер сам певао севдалинке и редовно правио шоу-програм. Некад је у нашој кући била атмосфера као у филму "Ивкова слава".

Фото: M.M./ATAImages

 

Харија школа није претерано занимала.

- У школи се нисам прославио јер сам био слаб ученик, али сам зато већ у првом разреду основне школе био познато дете које пева и свира за Дан републике, Дан младости и Први мај. Подразумевало се да се приредба не може одржати без Харија. Вечно сам користио изговор: "Не могу ја у исто време да се бавим музиком и школом".

Потом је испричао како је настала група Хари Мата Хари.

- Група Хари Мата Хари настала је у септембру 1985. године, и то на предлог редитеља Пјера Жалице, док је име бенду дао графички дизајнер Давор Папић. Исте године група је објавила деби-албум "У твојој коси", а потом и "Не би те одбранила ни цела Југославија", који је постао најбољи албум године. Међутим, прва озбиљнија популарност снашла нас је 1988. године доласком у дискографску кућу "Југотон" са плочом "Ја те волим највише на свету", на којој су се нашле песме "Кад дође октобар", "Јави се" и дует са младом певачицом Тајчи "Седамнаест ми је година", која је продата у 400.000 примерака.

На првој турнеји, откио је, скоро ништа није зарадио.

- Уследила је турнеја од Вардара до Триглава, на којој смо зашли у свако село и мало место којих није било ни на топографској војној карти. После тих 300 концерата донео сам кући 100 марака, апсолутно ништа нисмо зарадили, али смо обишли читаву Југославију и показали људима да нисмо виртуелна телевизијска појава. Освајањем публике направили смо најбољи посао - испричао је и наставио:

- У годинама када се стиче мушкост и храни его, као и сви други мушкарци, био сам блесав и гладан ствари које нисам прошао, тако да сам пливао у хедонизму. Јурили смо девојке, доказивали се сами себи. Биле су то године лудила увијене у успех. Живот је био леп и неоптерећен, а ми смо сваке године проводили по два-три месеца у хотелу "Парк" у Новом Саду, док смо у Београду на почетку каријере имали стан у Молеровој улици - рекао је тада Хари Мата Хари.

А онда се догодио рат.

- Када су кренули немири у Сарајеву, био сам у Шведској на турнеји. Позвао сам Аиду и рекао јој да с дететом оде у Словенију код породице. Расформирао сам бенд, јер тада нисам желео да певам ни у Београду ни у Загребу. Остали смо неколико година на Крањској Гори, где нам се 1994. године родио син Дамир. Бавио сам се продукцијом и направио добре уговоре у Шведској и Финској, тако да сам то хаотично време попуњавао студијским радом.

- Све што се тада догађало споро сам сабирао, будући да сам био избачен из своје колотечине. Група Хари Мата Хари вратила се на сцену тек 1998. године албумом "Ја немам снаге да те не волим".

О естради данас има јасан став.

- Немам ниједног пријатеља на естради. То је једна врста глуме - јавне ствари. То је представа за народ, где ти певаш и глумиш. То је уметност. Ја то гледам као свој посао и уживам у њему. Што се тиче колега, они живе на свим крајевима света и најчешће се срећемо на аеродромима, попијемо кафу пред лето и то је то - искрен је био Хари.

(Курир)

БОНУС ВИДЕО: