Зашто се Меша изјашњавао као СРБИН? Преци му били Вујовићи

У београдској Јовановој улици 11. јула 1982. године преминуо је Мехмед Меша Селимовић. Имао је је 72 године када је мирно уснуо док је на телевизији гледао пренос финалне фудбалске утакмице Светског првенства.Било је тачно 22х, а дуго након што је отишао поред његовог непокретног тела седела је његова Дарка - жена због које је вредело ризиковати све, што је Меша и урадио.Најпознатији романи су му &quot;Тврђава&quot; и &quot;Дервиш и смрт&quot;. Често је писао о свом пореклу, па је неретко наилазио и на осуде околине.Фото: Википедија&quot;Селимовићису пореклом из Врањске на граници Херцеговине и Црне Горе, од дробњачког братства Вујовића. Шефик Пашић, који је испитивао порекло наших породица, пише о томе, на основу докумената које је пронашао у архивским и породичним документима.&bdquo;Наводно је било девет браћеи двојица пређу на ислам, да би штитили једни друге, и од њих су Селимовиц́и и Овчине. Селимовићисе јављају у Херцег-Новом пре 1690. године, јер је тада њихова земља са Ублина додељена млетачким поданицима. Такође у Црној Гори је било Селимовића, наводно су од Бабахетовићаове породице &ndash; Селимовићи, Ц́орићи Овчине. У Једношима један локалитет назива се Селимовина и Селимова Бистијерна, а у Плаву спомиње се 1710. године Џуба Селимовић. Књижевник Меша Селимовићпотиче из ове породице.&ldquo;&hellip; Кад сам 1972. године навео овај податак (из нормалне радозналости и жеље за откривањем свог корена), неки интелектуалци из Босне су ми то оштро замерили. Рекли су отприлике: &bdquo;Многи од нас тачно знају своје хришћанскепретке, и могли бисмо да покажемо и директне документе. Али чему то? Шта бисмо тиме постигли?&ldquo;Ова замерка и овакво питање могло би се поставити поводом откривања сваког историјског податка. У име чега затварати очи пред истином?Тиме се ништа не мења, као што се никаква љага не баца на босанско-херцеговачке муслимане ако се укаже на њихово порекло. Код мене је остала и јака носталгија за завичајним кореном, мада и Београд веома волим. Ја сам везан за своје босанско и муслиманско порекло, и уверен сам да је наша сложеност (због дугогодишњих туђих навика које смо прихватили, због чудне историје, због створених комплекса, због хиљаду сплетених чворова) изузетно богата стваралачким могућностима.&ldquo;Фото: Википедија/Јавно власништво&hellip; Ето тако (да се вратим на порекло породице), негде ваљда почетком 17. века мој далеки предак Вујовићиз Врањске окупио је око себе синове, девет их је било, па су се договорили да двојица приме непријатељску веру, да бране осталу браћуи родбину. Ко зна да ли су их жртвовали, одликовали или бирали одока. Изгледа да моји часни преци нису били сувише крути што се тиче религије, а ни сувише искрени: више их је интересовала могућа корист, или мања штета, него вера. За нас, за своје непознате потомке, нису много марили. И можда су ту равнодушност према свакој вери пренели до мене у крви моји каснији рођаци, а можда су своју преверу плаћаливећомревношћуу новој вери.И десило се оно што је предачки савет замислио, па су два брата, један Селимовић, један Овчина, бранили браћуи рођаке, генерацијама памтећида су род. Кад су рођаштво почели да занемарују, па да заборављају, па да презиру, и кад се сасвим затрла родбинска веза, тешко је рећи: то је део наше тешке и неиспитане историје. Некадашња жеља да се помогне рођацима полако се претварала у црну мржњу. Можда су Селимовиц́и побегли из Црне Горе у Билећуда се спасу од истраге потурица, можда су се закрвљени рођаци тукли и затирали што су могли жешће, и није прошло ни двеста година, а Селимовиц́и и Вујовићинису више ни знали да су исте крви, а можда су настојали да то што пре забораве и сакрију (&hellip;).Моји ближи преци су се задржали у Високом, ту се родио и мој отац Алија. Поседовали су огроман комплекс шума и имања, од Завидовићадо близу Тузле, и неколико кућа, од који је најлепша била она у Трештеници код Тузле, велика, на три боја, лепо уређена, окружена воћњацима и великим шумама, погодним за лов. Знам ту кућукад више није била наша: можда ми је зато изгледала лепша. Купио ју је богати сељак Нухан, име сам запамтио, и изглед, и глас, зато што је био потпуно другачији од свих људи који су долазили у нашу кућу.Фото: Фејсбук принтскрин/Mesa Selimovic-citati koji ziveМоји преци су били аге, пучког порекла. Отац је, бранећиНухана, знао да каже: И ми смо доскора били сељаци&hellip; Породична традиција је знала за четири градске генерације Селимовића, у Билећи, били су трговци и златари. Даље од тога се није знало, па сам претпостављао да се тим заборавом прикривао хришшанскикорен. Не знам како су се обогатили, ни када. Знам кад смо осиромашили: пред Први светски рат. Али је отац после рата опет имао велику шталу лепих коња, и успешно се бавио трговином. Отац је био крупан, висок, снажан, весео, жив, пуст, немиран, неукротив.Како се каже у Босни, он је истутњио и свој и мој тал немира. Кад му је било 18 година, оженили су га, да се смири. Али млади женик Алија, који је покушао да види може ли живети са женом коју су му други изабрали (трагови тог покушаја су остали), изненада је побегао од куће, од невесте, од родитеља и нежељених обавеза и обрео се у Тузли, код неких далеких рођака. Из тог брака од неколико ноћи, родило се женско дете, моја полусестра, Ханумица, која је живела с нама. Нена и деда убрзо су дошли у Тузлу за немирним младићеми, наравно, све му опростили. Да нису учинили тако, изгубили би га.(Стил)БОНУС ВИДЕО:

Зашто се Меша изјашњавао као СРБИН? Преци му били Вујовићи

Ваш коментар

Топ коментари

Меша ти си враголан!