London bez groblja: Rešenje je piramida za 5 miliona

FOTO: WikipediaMesta više nemaSedamnaest lokalnih samouprava neće imati gde da sahranjuje svoje preminule stanovnike do 2040. godine, otkrila je nova revizija Skupštine Velikog Londona ranije ovog meseca.Tri opštine - Kamden, Hakni i Tauer Hamlets - već su popunile sve kapacitete.U međuvremenu, prestonica ima sve starije stanovništvo. Podaci Nacionalnog zavoda za statistiku (ONS) predviđaju da će udeo starijih od 65 godina u Londonu dostići nešto više od 40 odsto do 2040. godine.Uprava Velikog Londona savetovala je lokalna veća da ponovo koriste grobove starije od 100 godina i povećaju dubinu grobnih mesta kako bi se omogućilo više sahrana na jednoj parceli. Takođe postoje predlozi da se iskoristi takozvani &quot;sivi pojas&quot; ili zeleni pojas lošijeg kvaliteta kako bi se ublažila ova nestašica.UK pyramid called &lsquo;the most surreal thing I&rsquo;ve ever seen&rsquo; hidden in popular location https://t.co/zCvplwO3Ds&mdash; Metro (@MetroUK) March 30, 2025Ideja stara skoro 200 godinaMeđutim, istoričari sada ukazuju na drugo rešenje koje je arhitekta Tomas Vilson predložio pre gotovo 200 godina.NJegov plan, koji nikada nije ostvaren, predstavljen je u vreme kada se stanovništvo Londona naglo širilo nakon industrijske revolucije. Mala parohijska groblja bila su opasno pretrpana i postojao je stvaran rizik da nesahranjeni leševi stvore zdravstvenu opasnost u prestonici.Vilsonova vizija bila je da se uštedi na prostoru vertikalnim slaganjem preminulih i izgradnjom džinovske piramide od 94 sprata na Primroz Hilu u severnom Londonu.Iako bi osnovica ovog objekta pokrivala površinu od oko 7,3 hektara, u praktičnom smislu piramida bi stvorila kapacitet jednak površini većoj od 400 hektara.Unutrašnjost piramide imala bi mesta za pet miliona preminulih Londonaca u okviru mreže od 215.219 pojedinačnih katakombnih grobnica nalik saću.Ožalošćeni bi do svojih najmilijih dolazili rampa-stazama koje su se nalazile na svakom nivou i vodile do sledećeg sprata. Osim što bi pružila praktično rešenje za sahranjivanje, sama piramida imala bi i estetsku privlačnost.Koristeći viktorijansku opčinjenost drevnim Egiptom, ukrašena granitom i sa obeliskom na vrhu, Vilson je zamislio da piramida postane jedno od najprepoznatljivijih obeležja prestonice.UK pyramid called &lsquo;the most surreal thing I&rsquo;ve ever seen&rsquo; hidden in popular location https://t.co/zCvplwO3Ds&mdash; Metro (@MetroUK) March 30, 2025U planu je postojala i finansijska računica.Arhitekta je procenio da bi, uz cenu od 50 funti po grobnici i 40.000 sahrana godišnje, investitori kompanije &quot;Pyramid General Cemetery Company&quot; mogli da zarade i do 10.000.000 funti - što je iznos ekvivalentan skoro 150 miliona funti u današnjem novcu.Vilson je o svom planu napisao: &quot;Bilo iznutra ili spolja, piramida bi prekraćivala vreme radoznalima i ulivala osećaj svečanog strahopoštovanja i divljenja svakom posmatraču&quot;.Naveo je da bi bila &quot;praktična, ekonomična i isplativa&quot;, kao i da bi &quot;mnogo doprinela krunisanju slave Londona... učeći žive kako da umru, a umiruće kako da žive večno&quot;.Ipak, nisu svi bili za veliku piramidu mrtvih u Londonu.Godine 1828, list &quot;Literary Gazette&quot; nazvao je ovaj projekat &quot;čudovišnom glupošću&quot;, a mnoge Vilsonova vizija nije ubedila. Parlament je umesto toga prihvatio tradicionalniji predlog o prigradskim &quot;baštenskim grobljima&quot;, kao što su ona u Hajgejtu i Kensal Grinu.Vilsonova ideja je u međuvremenu sahranjena &ndash; ali dok se veća bore sa nestašicom grobnih mesta, mogla bi ponovo biti uzeta u razmatranje skoro 200 godina kasnije.(DailyMail)BONUS VIDEO

London bez groblja: Rešenje je piramida za 5 miliona

Ваш коментар

Нема коментара