Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
ФОТО: Wikipedia
Места више нема
Седамнаест локалних самоуправа неће имати где да сахрањује своје преминуле становнике до 2040. године, открила је нова ревизија Скупштине Великог Лондона раније овог месеца.
Три општине - Камден, Хакни и Тауер Хамлетс - већ су попуниле све капацитете.
У међувремену, престоница има све старије становништво. Подаци Националног завода за статистику (ОНС) предвиђају да ће удео старијих од 65 година у Лондону достићи нешто више од 40 одсто до 2040. године.
Управа Великог Лондона саветовала је локална већа да поново користе гробове старије од 100 година и повећају дубину гробних места како би се омогућило више сахрана на једној парцели. Такође постоје предлози да се искористи такозвани "сиви појас" или зелени појас лошијег квалитета како би се ублажила ова несташица.
Прочитајте још
Идеја стара скоро 200 година
Међутим, историчари сада указују на друго решење које је архитекта Томас Вилсон предложио пре готово 200 година.
Његов план, који никада није остварен, представљен је у време када се становништво Лондона нагло ширило након индустријске револуције. Мала парохијска гробља била су опасно претрпана и постојао је стваран ризик да несахрањени лешеви створе здравствену опасност у престоници.
Вилсонова визија била је да се уштеди на простору вертикалним слагањем преминулих и изградњом џиновске пирамиде од 94 спрата на Примроз Хилу у северном Лондону.
Иако би основица овог објекта покривала површину од око 7,3 хектара, у практичном смислу пирамида би створила капацитет једнак површини већој од 400 хектара.
Унутрашњост пирамиде имала би места за пет милиона преминулих Лондонаца у оквиру мреже од 215.219 појединачних катакомбних гробница налик саћу.
Ожалошћени би до својих најмилијих долазили рампа-стазама које су се налазиле на сваком нивоу и водиле до следећег спрата. Осим што би пружила практично решење за сахрањивање, сама пирамида имала би и естетску привлачност.
Користећи викторијанску опчињеност древним Египтом, украшена гранитом и са обелиском на врху, Вилсон је замислио да пирамида постане једно од најпрепознатљивијих обележја престонице.
У плану је постојала и финансијска рачуница.
Архитекта је проценио да би, уз цену од 50 фунти по гробници и 40.000 сахрана годишње, инвеститори компаније "Пyрамид Генерал Цеметерy Цомпанy" могли да зараде и до 10.000.000 фунти - што је износ еквивалентан скоро 150 милиона фунти у данашњем новцу.
Вилсон је о свом плану написао: "Било изнутра или споља, пирамида би прекраћивала време радозналима и уливала осећај свечаног страхопоштовања и дивљења сваком посматрачу".
Навео је да би била "практична, економична и исплатива", као и да би "много допринела крунисању славе Лондона... учећи живе како да умру, а умируће како да живе вечно".
Ипак, нису сви били за велику пирамиду мртвих у Лондону.
Године 1828, лист "Литерарy Газетте" назвао је овај пројекат "чудовишном глупошћу", а многе Вилсонова визија није убедила. Парламент је уместо тога прихватио традиционалнији предлог о приградским "баштенским гробљима", као што су она у Хајгејту и Кенсал Грину.
Вилсонова идеја је у међувремену сахрањена – али док се већа боре са несташицом гробних места, могла би поново бити узета у разматрање скоро 200 година касније.
БОНУС ВИДЕО
