Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
FOTO: Wikipedia
Mesta više nema
Sedamnaest lokalnih samouprava neće imati gde da sahranjuje svoje preminule stanovnike do 2040. godine, otkrila je nova revizija Skupštine Velikog Londona ranije ovog meseca.
Tri opštine - Kamden, Hakni i Tauer Hamlets - već su popunile sve kapacitete.
U međuvremenu, prestonica ima sve starije stanovništvo. Podaci Nacionalnog zavoda za statistiku (ONS) predviđaju da će udeo starijih od 65 godina u Londonu dostići nešto više od 40 odsto do 2040. godine.
Uprava Velikog Londona savetovala je lokalna veća da ponovo koriste grobove starije od 100 godina i povećaju dubinu grobnih mesta kako bi se omogućilo više sahrana na jednoj parceli. Takođe postoje predlozi da se iskoristi takozvani "sivi pojas" ili zeleni pojas lošijeg kvaliteta kako bi se ublažila ova nestašica.
Pročitajte još
Ideja stara skoro 200 godina
Međutim, istoričari sada ukazuju na drugo rešenje koje je arhitekta Tomas Vilson predložio pre gotovo 200 godina.
NJegov plan, koji nikada nije ostvaren, predstavljen je u vreme kada se stanovništvo Londona naglo širilo nakon industrijske revolucije. Mala parohijska groblja bila su opasno pretrpana i postojao je stvaran rizik da nesahranjeni leševi stvore zdravstvenu opasnost u prestonici.
Vilsonova vizija bila je da se uštedi na prostoru vertikalnim slaganjem preminulih i izgradnjom džinovske piramide od 94 sprata na Primroz Hilu u severnom Londonu.
Iako bi osnovica ovog objekta pokrivala površinu od oko 7,3 hektara, u praktičnom smislu piramida bi stvorila kapacitet jednak površini većoj od 400 hektara.
Unutrašnjost piramide imala bi mesta za pet miliona preminulih Londonaca u okviru mreže od 215.219 pojedinačnih katakombnih grobnica nalik saću.
Ožalošćeni bi do svojih najmilijih dolazili rampa-stazama koje su se nalazile na svakom nivou i vodile do sledećeg sprata. Osim što bi pružila praktično rešenje za sahranjivanje, sama piramida imala bi i estetsku privlačnost.
Koristeći viktorijansku opčinjenost drevnim Egiptom, ukrašena granitom i sa obeliskom na vrhu, Vilson je zamislio da piramida postane jedno od najprepoznatljivijih obeležja prestonice.
U planu je postojala i finansijska računica.
Arhitekta je procenio da bi, uz cenu od 50 funti po grobnici i 40.000 sahrana godišnje, investitori kompanije "Pyramid General Cemetery Company" mogli da zarade i do 10.000.000 funti - što je iznos ekvivalentan skoro 150 miliona funti u današnjem novcu.
Vilson je o svom planu napisao: "Bilo iznutra ili spolja, piramida bi prekraćivala vreme radoznalima i ulivala osećaj svečanog strahopoštovanja i divljenja svakom posmatraču".
Naveo je da bi bila "praktična, ekonomična i isplativa", kao i da bi "mnogo doprinela krunisanju slave Londona... učeći žive kako da umru, a umiruće kako da žive večno".
Ipak, nisu svi bili za veliku piramidu mrtvih u Londonu.
Godine 1828, list "Literary Gazette" nazvao je ovaj projekat "čudovišnom glupošću", a mnoge Vilsonova vizija nije ubedila. Parlament je umesto toga prihvatio tradicionalniji predlog o prigradskim "baštenskim grobljima", kao što su ona u Hajgejtu i Kensal Grinu.
Vilsonova ideja je u međuvremenu sahranjena – ali dok se veća bore sa nestašicom grobnih mesta, mogla bi ponovo biti uzeta u razmatranje skoro 200 godina kasnije.
BONUS VIDEO
