Да ли извршитељи могу да узму 6.000 динара помоћи?

Ћућа тврди да нема дуговања према извршитељу, као и да није био упознат са било каквим поступком принудне наплате.Кључ проблема лежи у чињеници да је 6.000 динара добио као акционар Акционарског фонда. За ову врсту исплате закон не предвиђа исту заштиту од извршења каква важи за новац исплаћен на основу посебног закона о једнократној помоћи.Фото: Maxim Konankov/NurPhoto/Shutterstock Editorial/ProfimediaНаиме, новим Законом о ублажавању последица енергетске кризе и раста трошкова живота појединим категоријама становништва кроз једнократну финансијску подршку и једнократну новчану накнаду предвиђено је да новчана накнада од 6.000 динара &quot;не може да буде предмет извршења у смислу закона којим се уређују извршење и обезбеђење&quot;. Ова одредба налази се у члану 13. закона.Заштита се односи на грађане који су за исплату 6.000 динара морали да се пријаве путем сајта Управе за трезор.Међутим, ситуација је другачија када је реч о грађанима који су исти износ добили као акционари Акционарског фонда. То се односи на власнике бесплатних акција Аеродрома, НИС-а и Телекома, који су уједно и акционари овог фонда.Фото: Janusz Pieńkowski/Panthermedia/ProfimediaУ том случају исплата је регулисана другим прописом &ndash; Законом о праву на бесплатне акције и новчану накнаду коју грађани остварују у поступку приватизације. Због тога средства добијена по овом основу нису изузета од извршења, пише Еуронеwс Србија.С обзиром на то да Ћућа тврди да нема заосталих дуговања која би могла да буду основ за принудну наплату, на располагању му је неколико могућности за подношење приговора и тражење провере поступка.Може да се обрати јавном извршитељу и уз приговор достави доказ о пореклу новца, а може да се обрати и суду, Комори јавних извршитеља или банци.(EuroNews)БОНУС ВИДЕО

Да ли извршитељи могу да узму 6.000 динара помоћи?

Ваш коментар

Нема коментара