Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Ћућа тврди да нема дуговања према извршитељу, као и да није био упознат са било каквим поступком принудне наплате.
Кључ проблема лежи у чињеници да је 6.000 динара добио као акционар Акционарског фонда. За ову врсту исплате закон не предвиђа исту заштиту од извршења каква важи за новац исплаћен на основу посебног закона о једнократној помоћи.
Фото: Maxim Konankov/NurPhoto/Shutterstock Editorial/Profimedia
Наиме, новим Законом о ублажавању последица енергетске кризе и раста трошкова живота појединим категоријама становништва кроз једнократну финансијску подршку и једнократну новчану накнаду предвиђено је да новчана накнада од 6.000 динара "не може да буде предмет извршења у смислу закона којим се уређују извршење и обезбеђење". Ова одредба налази се у члану 13. закона.
Заштита се односи на грађане који су за исплату 6.000 динара морали да се пријаве путем сајта Управе за трезор.
Међутим, ситуација је другачија када је реч о грађанима који су исти износ добили као акционари Акционарског фонда. То се односи на власнике бесплатних акција Аеродрома, НИС-а и Телекома, који су уједно и акционари овог фонда.
Прочитајте још
Фото: Janusz Pieńkowski/Panthermedia/Profimedia
У том случају исплата је регулисана другим прописом – Законом о праву на бесплатне акције и новчану накнаду коју грађани остварују у поступку приватизације. Због тога средства добијена по овом основу нису изузета од извршења, пише Еуронеwс Србија.
С обзиром на то да Ћућа тврди да нема заосталих дуговања која би могла да буду основ за принудну наплату, на располагању му је неколико могућности за подношење приговора и тражење провере поступка.
Може да се обрати јавном извршитељу и уз приговор достави доказ о пореклу новца, а може да се обрати и суду, Комори јавних извршитеља или банци.
БОНУС ВИДЕО
